Selekcija Beograda, sastavljena od fudbalera Jugoslavije i BSK-a, 3. jula 1921. ugostila Francusku, prvi državni tim, koji je došao u Kraljevinu SHS. – Naš sastav određen sat pre početka meča. – Zadatak ekipe pod vođstvom tek izabranog predsednika Fife Žila Rimea „premašuje sportski cilj”.
Svoju prvu utakmicu naša reprezentacija je odigrala pre jednog ceka – 3. jula 1921. godine. Istina, bila je nezvanična, jer je formalno predstavljala Beograd, ali je suštinski to bio susret Srbije (u „Zagrebačkom športskom listu” od 25. juna 1921. njihova najveća zvezda Perška je napisao „reprezentacija Srba”) i državnog tima Francuske, koji je doveo Žil Rime, tek izabrani predsednik Međunarodnog saveza fudbalskih udruženja (Fifa).
Gosti su iz Pariza krenuli vozom 20. juna, konačili u Trstu i onda ušli u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Njihov zadatak na turneji po Jugo-Slaviji (Francuzi su s crticom pisali tada nezvaničan naziv novostvorene južnoslovenske države) pariski sportski dnevnik „Oto” (u međuratno doba s ugledom kakav je kasnije stekao „Ekip”, nastao po njegovom gašenju na kraju rata), ovako navodi:
„Dobra francuska propaganda, koju sprovode naši predstavnici, biće vrlo korisna i njen značaj očigledno premašuje sportski cilj, koji je samo sredstvo i koje bi bilo dobro da se češće koristi. Francuska se ne ustručava da pošalje u inostranstvo najkvalifikovanije predstavnike iz kulture i umetnosti, srećno nazvane ’ambasadori duha’. Zemlja pobednik mora da koristi kao normalan dodatak radu ’mišićave ambasadore’, pa će Francuska za svoju veću slavu odgovoriti čuvenim: ’zdrav duh u zdravom telu’, koje se mora odnositi na nacije, kao i na pojedince.”
To je objavljeno 30. juna, kada su fudbalski reprezentanti glavnog pobednika u Prvom svetskom ratu, posle trijumfa u Ljubljani protiv slovenačkih fudbalera od kojih „samo golman zaslužuje da bude spomenut” (5:0), „ošišani u Zagrebu” (2:1 i 4:1 za domaćina). Kao objašnjenje navedeno je da je u Sloveniji igralište bilo idealno, a u Hrvatskoj, čiji su igrači „mnogo iznad slovenačkih u pogledu razumevanja igre i jedinstva”, „u najvećoj meri neispravno”. „Oto” je naglasio i da je na drugoj i trećoj utakmici vrućina bila „nesnosna”.
Da su francuske fudbalere vodili viši interesi potvrđuje i Perška ističući da „Francuzi dolaze iz Pariza na svoj vlastiti trošak”. „Politika” je 27. juna, u napisu, koji je počeo na prvoj stranici, najavila da „dugo očekivana francuska loptačka reprezentacija” stiže u prestonicu i da je dužnost beogradskih sportista da dođu na stanicu. Pozvano je „sve građanstvo da i ono uzme udela prilikom prijema Francuza, koji su sa puno prijateljstva i simpatije za vreme rata srdačno primali naše izbeglice a među njima i naše sportiste”.
Naš list je saopštio da će, kako su u tom trenutku stajale stvari, gosti da igraju s beogradskom Jugoslavijom, 3. jula, a možda dan ranije ili kasnije i sa Sportom, kako su tada zvali BSK. Objavljena su, i to na francuskom, imena svih 15 njihovih fudbalera.
„Juče pre podne u 8 čas. i 45 m. stigla je u Beograd francuska reprezentacija dočekana od potpredsednika opštine, predsednika svih beogradskih klubova i mase sportista muških i ženskih, koji su oduševljeno klicali: ’Vive la France!’ Počasni predsednik loptačkog kluba ’Jugoslavije’ pukovnik g. Božidarević, održao je gostima lep govor, na koji je odgovorio g. Rime, predsednik Francuske Federacije. Zatim su se svi gosti u društvu nekolicine sportista odvezli u hotel ’Pariz’ gde su odseli. Po podne im je društvo ’Prijatelji Francuske’ priredilo čajanku, a u veče su prisustvovali predstavi u Narodnom Pozorištu. Danas pre podne otišli su na Avalu automobilima”, pratila je „Politika” doček gostiju.
Zbog veoma toplog vremena početak utakmice je pomeren sa 17 na 18 časova. Ali, postojao je mnogo veći problem na koji je ukazao naš list:
„Samo, pitanje je s kim će igrati francuska reprezentacija? U poslednjem trenutku kada je trebalo da se sastavi tim između igrača ’Jugoslavije’ i ’B. S. K-a’, nije se došlo do sporazuma i tako se do sinoć još ništa nije znalo ko će igrati. Vrlo je lako moguće, ako ne dođe do sporazuma, da će ’Jugoslavija’ igrati sama.”
Pred Francuze je istrčala „naša kombinacija koja je sastavljena ne ranije od jednog časa pre utakmice”, kako je obelodanila „Politika” u svom izveštaju, 4. jula. Hrvati su, na primer, izveli dobro pripremljen sastav od igrača HAŠK-a, Građanskog i Konkordije. Na utakmici „nijedan faul ni s jedne strane”, ali tri gola u našoj mreži („golman Stanković imao je loš dan, što mu je donela povređena ruka”) i nijedan u francuskoj.
„Naša kombinacija” (tadašnje novine nisu dale sastav, ali je Petar Prokić, najbolji znalac našeg fudbala tog doba, na osnovu zajedničke fotografije timova s te utakmice odgonetnuo koji su fudbaleri prvi predstavljali Srbiju) „je mogla biti bolja i tada bi rezultat bio drugi, povoljniji. Što nije drugačija kombinacija treba zahvaliti svima koji se ’bore za sport’ (a gledaju samo interese svoga kluba, zapostavljajući sve ostalo). Ipak mi verujemo da naša kombinacija nije tučena: razlika u golovima nije uvek izraz jačine, već često sreće”, nije klonuo duhom „Politikin” izveštač posle poraza s 3:0 (1:0).
Ako na igralištu nije bilo onako kako je želeo domaćin je van terena postigao pun pogodak. Posle utakmice, na velikom banketu u „Grand hotelu”, gde su najviđeniji gosti bili jugoslovenski ministar Kulovec i francuski ambasador, „svaki govor bio je prožet prijateljskim osećanjima između Srba i Francuza”. Na svečanom ispraćaju, 4. jula u 18 časova, s vojnom muzikom (kao i na dočeku), „Francuzi su osobito očarani našim gostoprimstvom”. „Našem saradniku su naročito izjavili i molili ga da objavi preko lista njihovu zahvalnost na srdačnom dočeku, dodajući da su se posle dosta rezervisanog prijema u Zagrebu kod nas osećali kao kod svoje braće i u svome elementu”, objavila je „Politika” 5. jula.
Tekst je, ipak, završen s ogorčenjem:
„Posle Šveđana, Čeha i Francuza, krajem ovog meseca dolazi u Zagreb švajcarska reprezentacija da igra protiv zagrebačke reprezentacije. Da je sreća, upravo, da su naši klubovi složni u poslu, kao što nije slučaj, oni bi mogli da iskoriste ovaj dolazak Švajcaraca i da ih pozovu u Beograd na igranje. No, posle poslednjih događaja oko sastavljanja naše kombinacije protiv Francuza, svi su izgledi da smo u nemogućnosti da ovo ostvarimo”.
Regent na utakmici posle atentata
U utorak, 28. juna, posle donošenja prvog Ustava Kraljevine SHS, nazvanog Vidovdanski, komunista Spasoje Stejić je pokušao da ubije regenta Aleksandra. Francuski loptači su došli u prestonicu u jeku potrage za njegovim saučesnicima. Budući kralj (nepun mesec i po kasnije umro mu je otac Petar Prvi) ipak je došao na utakmicu, što ističu i „Politika” i „Oto”, i pozdravio igrače i čestitao pobednicima.
Neslavan pokušaj 1911.
Prvi put je neka naša ekipa igrala pod nazivom reprezentacija Srbije 1911. godine. Beogradski Srpski mač je ugovorio fudbalske utakmice s HAŠK-om, ali je uoči samog polaska predsednik kluba otkazao odlazak u Zagreb. Većina igrača je, ipak, otišla, i predstavila se kao reprezentacija Srbije, mada na to nisu imali nikakvo pravo. Prošli su neslavno (izgubili s 8:0 i 6:0), ali su po povratku osnovali BSK, koji je potom postao naš najslavniji klub.
Najbolji Evropljani na Svetskom prvenstvu
Jedan od najvećih uspeha naši fudbaleri su postigli 1930. plasmanom u polufinale na Prvom svetskom prvenstvu u Montevideu. Taj podvig je upisan Jugoslaviji, ali je to u stvari bila reprezentacija Srbije, pošto hrvatski klubovi nisu dozvolili svojim igračima da igraju, jer je neposredno pre toga sedište saveza premešteno iz Zagreba u Beograd. „Beli orlovi”, koji su zadivili svet savladavši u prvoj utakmici Brazilce, na tom šampionatu bili su najbolji evropski predstavnik.