Američki fudbal je ubedljivo najpopularniji sport u Sjedinjenim Državama, a NFL posledično najpopularnija sportska liga. I Forbsove liste važe za najprestižnije u svetu finansija i biznisa. Srba u tim krugovima gotovo i da nema, ali je jednom momku koji je rođen u Beogradu a odrastao u „drugom po broju Srba gradu na svetu“ pošlo za rukom da uđe u ta dva sveta. Njegovo ime je Igor Karličić, a on je govorio o svom životnom i profesionalnom putu i nedavnom izboru među 30 najuspešnijih ljudi na svetu mlađih od 30 godina, ali i o tome kako je pandemija koronavirusa pomogla njegovoj kompaniji i njenom usponu.

Igor je do velikog ličnog uspeha, ali i uspeha kompanije „Monark sport“, čiji je suosnivač, stigao zahvaljujući razvoju i lansiranju patenta – robota za trening igrača američkog fudbala pod nazivom „Tragač“ (Seeker), koji je vrlo brzo postao popularan među igračima NFL-a.

A da to tako bude na izvestan način pomogla je pandemija koronavirusa kao i karantin kroz koji je prošao gotovo čitav svet.

Početkom marta, kovid 19 je prekinuo sve sportske događaje u SAD. U tom periodu se pojavio viralni video u kojem profesionalni fudbaler NFL-a koristi ‘Seeker’ da trenira u svom dvorištu. Posle ovoga, mnogi profesionalni fudbaleri su počeli da nas zovu sa željom da kupe ‘Seeker’ za sopstvene treninge. Pretpostavljali smo da ćemo raditi direktno sa igračima, ali kovid 19 je značajno ubrzao ovaj proces„, iskreno će Igor na početku razgovora.

Sada je ovaj izum sastavni deo treninga i pripreme ukupno pet koledž timova i velikog broja igrača NFL-a, koji ga koriste za individualni rad. Zato je važno i znati kako je sve počelo i kako je ova revolucionarna ideja sprovedena u delo.

Stoga, osvrnućemo se na sam Igorov početak.

Američki san 

Ovaj dvadesetdevetogodišnji pronalazač rođen je u Beogradu i do svoje pete godine živeo je na Zvezdari, da bi se potom sa porodicom preselio u Čikago, gde je završio osnovnu i srednju školu i diplomirao.

Uvek su me interesovali fizika i dizajn. Pohađao sam Univerzitet Nortvestern, gde sam stekao diplomu mašinskog inženjera„, otkriva Karličić.

Moj prvi posao je bio u kompaniji PMI (sada PMI Kjoto), gde sam dizajnirao mašine za pakovanje. PMI je bila cenjena kompanija, okruženje je bilo veoma zahtevno, ali za mene je to bio savršen posao. Kompanija je imala odličnu grupu inženjera i ja sam dao sve od sebe da od njih naučim što je više moguće.“

Zanimljivo je da je vlasnik te kompanije jedan Srbin.

Tako je, vlasnik PMI-a je Branko Tišma. On je bio moj mentor, od kojeg sam naučio šta je potrebno da se vodi uspešna kompanija.“

Nakon što je kod zemljaka „ispekao zanat“, Igor se odlučio za naredni korak.

Traganje za tragačem

Još dok sam radio u PMI, stupio sam u kontakt sa kolegom sa fakulteta, Bargavom Magantijem, da zajedno radimo na rudimentarnom sistemu praćenja u mašini koja izbacuje lopte. Bargav je takođe mašinski inženjer koji je u tom trenutku radio kao inženjer u ’Boingu’ u Sijetlu. Pored toga što nam je ideja o samostalnom treniranju uzbudljiva, ono što je Bargava i mene inspirisalo da osnujemo komapniju ‘Monark’ jeste ideja kvantifikovanja ljudskih performansi. Podaci„, priča Igor i dodaje.

Verovali smo da ako bismo bili u mogućnosti da napravimo savršenu i ponovljivu interakciju, mogli bismo da je tretiramo kao naučni eksperiment. Vrsta informacija koje bismo bili u mogućnosti da prikupimo kao i njihov kvalitet, bilo je nešto što ranije nije postojalo ni u jednom sportu, posebno ne u američkom fudbalu. To je postala naša strast i posle nekog vremena ukazala se potreba da obojica damo otkaz u svojim firmama i kompletno se posvetimo razvijanju te ideje.

Posle tri i po godine provedene u PMI-u, Igor se zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta seli u Ajova Siti, gde nastavlja razvoj sa njihovim univerzitetskim fudbalskim timom.

Sledećih dvadeset meseci Bargav i ja smo neprestano radili razvijajući sistem preko dana i testirajući ga noću na Univerzitetu. Malo novca koji smo uštedeli uspeli smo da razvučemo što je duže moguće radeći iz male kuće u kojoj smo i živeli. Posle toga, naše porodice i prijatelji su nam pomogli da pripremimo proizvod za produkciju„, priseća se Igor.

Kada je patent bio pri kraju, usledila je nova selidba, u Dalas (savezna država Teksas) kako bi tek osnovana kompanija „Monark“ rasla i napravila bazu za proizvodnju.

Nakon devet prototipâ dobijena je konačna verzija robotizovanog kvoterbeka „Seeker“, što u prevodu na srpski znači tragač. A upravo je to i njegova osnovna funkcija – da izbacije lopte i traga za hvatačem, a istovremeno beleži podatke.

To je kombinacija ultrapreciznog robota i sistema praćenja koji, kada izbacuje fudbalske lopte, zna gde se igrači nalaze i može da predvidi gde će biti. Iako je revolucionarno pomagalo za timski trening, ‘Seeker’ takođe omogućava igračima da treniraju sami. Ovo je nešto što ranije nije bilo moguće za igrače američkog fudbala„, s ponosom će Igor.

Početna verzija ovog revolucionarnog proizvoda koštala je 38.000 dolara, dok je cena trenutno dostupne i unapređene verzije 50.000 dolara. I ona će, kako Igor predviđa, samo rasti.

Prvih pet klijenata, odnosno pet prestižnih univerzitetskih fudbalskih timova dobilo je ovog robota u februaru. Ispostaviće se da je tajming „lansiranja“ ovog proizvoda bio idealan.

Početak pandemije koronavirusa bio je katalizator i znatno uticao da ovaj tragač postane veoma tražena roba kod profesionalnih igrača „zarobljenih“ u svojim kućama tokom zaključavanja.

Tako su se na društvenim mrežama treningom sa ‘Seeker’-om hvalili poznati NFL igrači – Deni Amendola iz Nju Ingland petriotsa, njegov saigrač Mohamed Sanu, Džordž Kitl iz San Francisko fortinajnersa, te Ti-Džej Hokenson iz Detroit lajonsa i mnogi drugi.

A godina koja je mnogima bila najgora u životu za Igora je bila – najbolja.

Priznanje uglednog magazina Forbs

Uspeh koji je napravio ‘Seeker’ doneo mu je mesto na eminentnoj „Forbes 30 under 30“ listi 30 najuspešnijih ljudi i lidera iz raznih oblasti mlađih od 30 godina, zajedno sa recimo košarkašem Benom Simonsom iz NBA tima Filadelfija Seventisiksers, novinarom Šemsom Čaranijom iz „Atletika“ i ostalim superuspešnim mladim ljudima.

Godina 2020. je bila veoma značajna i za mene i za našu kompaniju. Posle četiri godine razvijanja, naš sistem je bio spreman u trenutku kada je bio najpotrebniji. Kompanija je bila u velikom zamahu i svet sporta je to primetio. A onda su me početkom novembra obavestili da sam nominovan za Forbsovu listu ’30 ispod 30’ u kategoriji sporta. Nisam imao velika očekivanja ali sam bio oduševljen ne samo što sam na listi već i što sam jedan od tri počasno spomenutih. Velika je čast biti spomenut uz sva ta imena ali zasluga nije samo moja„, kaže Karličić i potom naglašava:

„Imam sjajan tim, investitore koji nas podržavaju i najbitnije neverovatnog partnera. Bez Bargava sve ovo ne bi bilo moguće.“

Što se samog izbora na listu tiče, njen značaj, pored priznanja koje ide uz nju, je i neverovatna mreža ljudi sa kojima sam stupio u kontakt. Svi su pozvani na ekskluzivnu platformu za komuniciranje i Forbs organizuje seriju događaja tokom cele godine kojim podržava zbližavanje ljudi sa liste„, otkriva Igor.

On dodaje da je ova nagrada ima posebnu važnost za njega i na ličnom planu.

Na ličnom nivou, ovo je veoma emotivno iskustvo. Odgajio me je samohrani otac koje je sve žrtvovao da bi mojoj sestri i meni obezbedio šansu za bolji život. Ovo je potvrda njegove žrtve i teškog puta koji je imao. Jedan od najboljih trenutaka u mom životu je onaj kada sam ga pozvao da mu saopštim ovu vest„, završio je Igor Karličić.

Translate »