SJAJNO Tri medalje za naše specijalne olimpijce na Svetskim zimskim Igrama!

Sećate se Specijalne Оlimpijade Srbije, osnovana 2002. godine u cilju poboljšanja sveopšteg položaja osoba sa intelektualnom ometenošću u ovdašnjem društvu? Sećate se, sigurno, borili su se za njih mnogi „mali“ i veliki ljudi, da odu na Igre u Los Anđeles 2015, gde su osvojili čak 17 medalja. Sada su u Austriji, na Svetskim zimskim igrama. I, ponovo nas čine ponosnim.

U nedelju su, naime, naši specijalni olimpijci osvojili čak tri medalje. I sve tri u superveleslalomu.

Zlatom se okitila Ninoslava Milošević, a srebrom Bojana Momčilović i Dušan Stefanov.

Ovo je samo nastavak jedne sjajne priče, koja kod nas traje već 15 godina, a koja je pre 17 meseci doživela kulminaciju koje možete da se prisetite u nastavku, uz našim tekst iz avgusta 2015:

PODSETNIK Specijalno čudo: Srbi se ujedinili i zadivili svet

Mi smo, vrlo često, skloni da govorimo kako eto, baš mi, „ama baš ništa ne valjamo“. I, nađemo mi tu sasvim dobru inspiraciju za te reči, nije baš da je nema. Ali, ima na ovoj planeti, pa i među nama, onog čudesnog Dobra. Ima ga više nego zla, samo to zlo ima malo bolji marketing. A da nismo baš loši kao narod kao što to često mislimo, pokazuju i nestvarni primeri podrške našim specijalnim olimpijcima koji su na svetskim igrama za osobe sa intelektualnom ometenošću osvojili čak 17 medalja.

Međutim, bilo im je potrebno čudo da bi sakupili sredstva da odu u daleki Los Anđeles. I, isprva je delovalo kao da od njega nema ništa: kada su, zajedno sa zvezdama ovdašnjeg sporta i javnog života, pozvali narod da dođe u halu “Pionir” da im pomogne da skupe novac za daleki put, došlo je 125 ljudi.

Samo… Nema Srbija samo 125 Ljudi. Znali smo da to nije tačno. I, počeli smo, svi zajedno, da dokazujemo tu tvrdnju.

  • Dostojevski je jednom lepo rekao da ćete pravog prijatelja videti tek kada ste pred zatvorskim vratima. Mi smo se našli u jednoj takvoj, vrlo ozbiljnoj situaciji, a onda se desilo toliko toga lepog – kaže za „Blic“ Aleksandar Stanojević, direktor Specijalne Olimpijade.

A desilo se da su uplate počele da stižu sa svih strana. Neko bi dao hiljadu, neko 200, a penzioneri su slali i po 50 dinara. Svako koliko je mogao, samo da deca odu, da mi koji ostajemo sačuvamo obraz, a oni tamo pokažu svoje talente.

I pokazali su, osvojivši po šest zlatnih i srebrnih medalja, a pet bronzanih, u konkurenciji čak 7.500 sportista iz 185 zemalja. Uspeh nije slučajan, ali je veličanstvena bila ne samo podrška koja ih je ispratila, nego i ona koja ih je tamo, u “belom svetu”, dočekala.

  • U našem narodu ima mnogo više kvalitetnijih ljudi nego što mi to sami sebi predstavljamo. I ovde i u inostranstvu.

  • Najveći utisak ostavila je njihova ljubav jednih za druge, na svakom koraku. Čak i između svojih obaveza, odlazili bi da bodre drugare na borilištima. Ta njihova ljubav, posebna je priča.

Zapravo, bajka je. Jer, ljubav i pretvara priče u bajke. A ovu smo ispričali svi zajedno, kao narod.

Izvor i foto Blic (Darko Nikolić)

Pročitajte i ovo:

Ostavi komentar

Translate »
%d bloggers like this: