Uradili su nešto čime treba da se ponosi cela Srbija – Mi smo često umeli da budemo baš srećni zbog naših sportista. Em uspešni, em – naši. Ali, neka ostvarenja prevazilaze i granice mašte. Ovo je priča o jednom takvom ostvarenju. A našem.
Da, često smo mi srećni zbog sportista, ali još češće za mnoge od njih i ne znamo. Ne znamo za sav onaj trud, posvećenost trenera, ne znamo ni za svu onu podršku najbližih, za sva odricanja, životne prepreke… A posebne prepreke – imaju posebni ljudi. I, baš oni, osobe sa intelektualnom ometenošću koje neobično vole sport, osobe okupljene u Specijalnu Olimpijadu Srbije, otputovale su u Austriju na Svetske zimske igre. Nije baš da smo mi nešto mnogo uspešni u zimskim sportovima, tu i tamo neko bljesne, ali i to prođe ne baš onoliko zapaženo koliko bi bio red, no…
Ovi naši specijalni olimpijci nisu tek tako otišli u Austriju. Otišli su sa ogromnom željom: da kažu planeti „Vidi, svete, kolimo mi ovo volimo!“.
A Njegoš lepo reče u Luči mikrokozmi, „Ko će pučini zabranit kipjeti, ko l’ granicu želji naznačiti?“.
I, desilo se nešto čudesno.
Naših 19 takmičara na zimskim Svetskim igrama Specijalne olimpijade osvojilo je u Austriji čak 21 medalju – šest zlatnih, devet srebrnih i šest bronzanih!
U alpskom skijanju osvojili su po dva zlata i dva srebra (Ninislava Milošević zlato, Bojana Momčilović zlato i srebro, Dušan Stefanov srebro), a u nordijskom skijanju četiri zlata, sedam srebra i šest bronzi (Zoran Radanov je osvojio zlato, Milica Radanov zlato, Nataša Bojić zlato, Aleksandar Tomić zlato i srebro, Dragana Marić dve srebrne medalje, zatim po srebro i bronzu osvojili su Milica Vlajković, Marko Holer, ZHoran Jovanović i Zoran Andrić, a Dušan Lekić je osvojio dve bronze).
„Ko će granicu želji naznačiti?“, pitao se i dao odgovor Njegoš.
Ova priča je toliko lepa – upravo zbog snage te želje. Specijalne želje naših specijalnih olimpijaca.
Izvor i foto Blic (Darko Nikolić)