Decenijama je srpski fudbal u začaranom krugu. Od raspada SFRJ, titula šampiona je samo jednom napustila Topčidersko brdo – i to 1998. godine kada je Obilić napravio istorijski (i kontroverzan) iskorak.
Danas, dok Crvena zvezda dominira, a Partizan traži svoj put kroz krizu, jedno pitanje sve češće odzvanja „Srpskom Atinom“: Da li je došlo vreme da FK Vojvodina postane treći pol moći?
Da bi se srušili „večiti“, nije dovoljan samo talenat, potreban je sistem. Vojvodina trenutno prolazi kroz period stabilizacije koji podseća na ozbiljne evropske klubove.
Sa snažnim sponzorskim pulom i podrškom koja nije samo „na rečima“, klub je sposoban da zadrži ključne igrače i, što je važnije, da kupuje pojačanja koja prave razliku.
Modernizacija stadiona i najavljena ulaganja u infrastrukturu stvaraju ambijent u kojem igrači i navijači osećaju da pripadaju vrhu, a ne sredini tabele.
Najjači adut Vojvodine oduvek je bila njena omladinska škola – Akademija „Vujadin Boškov“ odnosno fabrika šampiona. Da bi se osvojila titula, Voša ne sme biti samo „usputna stanica“ za Tadiće, Sergeje i Gaćinoviće.
„Ključ uspeha leži u tome da najbolji mladi igrači ostanu u Novom Sadu bar dve sezone kao nosioci igre, umesto da budu prodati čim stigne prva ponuda iz inostranstva ili, što je ranije bio čest slučaj, od strane beogradskih rivala“, poručuju hroničari zbivanja u Vojvodini.
Šta nedostaje za istorijski iskorak? Iako su ambicije tu, put do titule popločan je izazovima koji nisu samo sportski:
Mentalitet „pobednika u malim utakmicama – Zvezda i Partizan osvajaju titule jer retko prosipaju bodove na „vrućim“ terenima u unutrašnjosti. Vojvodina mora postati nemilosrdna protiv ekipa iz donjeg dela tabele.
Da bi Novi Sad bio neosvojiva tvrđava, „Karađorđe“ mora biti pun svake druge nedelje, a ne samo kada dolaze beogradski klubovi ili evropski rivali.
Takođe, titula se ne gradi preko noći. Kontinuitet trenera je ono što je Vojvodini često nedostajalo u prošlosti.
Da li je realno da prvi put posle 1989. godine titula dođe u Novi Sad? Fudbalski gledano – da. Sa trenutnim ulaganjima i očiglednim slabljenjem Partizana poslednjih godina, stvorio se vakuum koji Vojvodina može i mora da popuni.
Ako Crvena zvezda predstavlja „Galaktikose“ srpskog fudbala sa ogromnim budžetom, Vojvodina mora biti srpski Atletiko Madrid ili Bajer Leverkuzen – ekipa koja će disciplinom, vrhunskim skautingom i fanatičnom borbom srušiti prognoze.
Novi Sad ne želi više samo „lep fudbal“ i treće mesto. Novi Sad sanja maj 202X. godine i šampionski pehar na Trgu slobode. Prvi put posle 1989. godine, taj san više ne deluje kao naučna fantastika.
Sport.org.rs/ I. V.