„Crno-beli” sutra treba da pokažu da li su im zaista zacelile duboke rane s početka sezone. – Iza tima iz Humske izvanredan niz igara i pobeda, ali prvaku od toga sigurno ne klecaju kolena.

Bitka za prvaka Srbije u fudbalu je suštinski odavno rešena. Da bi Partizan seo na presto trebalo bi da se dogodi ne jedno čudo, nego nekoliko. Crvena zvezda ima čak devet bodova prednosti i ne vidi se gde bi ona toliki kapital mogla da proćerda.

Ipak, sutrašnji „večiti derbi” ne samo što neće biti otaljavanje posla, nego će doneti i dodatne podstreke. Pogotovo za „crno-bele”.

Posle hramanja na početku sezone oni su s novim trenerom mic po mic zacelili rane i počeli da preskaču, i to poprilično visoko, sve prepreke. Veoma su delotvorni u napadu, a baš retko prime gol. Tako su nastavili i posle prekida domaćeg prvenstva zbog kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Ali s onim što je bilo i više nego dovoljno da se uverljivo savladaju dosadašnji protivnici teško da može da se računa na bodove i protiv Crvene zvezde. Gotovo svi naši ligaši se pomire sa sudbinom kad im kola krenu nizbrdo, pa ne zapnu iz petnih žila da poprave rezultat.

S Crvenom zvezdom je drugačije. Ona kad primi gol kao da udvostruči napore da bi preokrenula u svoju korist, a kad povede ne smanjuje gas. Kod nje nema praznog hoda, pa borba s njom zaista mora da traje 90 minuta.

Partizan je poslednjih godina, iako je Zvezda već tri sezone šampion, dobro prolazio protiv nje. I Stanojević kao njegov trener može da bude vrlo zadovoljan učinkom protiv „crveno-belih”.

Baš zbog toga Crvena zvezda ima razlog više da pruži najviše što može u predstojećem obračunu. Partizanu je, pak, preko potrebno da nastavi niz uspeha protiv najljućeg rivala. Pobeda protiv ove sezone neporaženog suparnika bila bi šlag na tortu za njega.

Da bi to i ostvarili „crno-beli” nipošto ne bi trebalo da se uzdaju u ono što su prošli. Dobijali su oni mečeve zasluženo, ali nekako nisu morali da izgaraju do poslednjeg daha, niti da rešavaju jednačine s više nepoznatih. Pre nego što se izlazilo na scenu uvek se znalo ko će biti u ulozi mačke, a ko miša. U „večitom derbiju” nije tako, nego kom opanci, kom obojci.

Jedini put kad se neko nije pomirio s porazom, čak i kad je Partizan stekao osetnu prednost, bila je Vojvodina. I u finišu utakmice u Humskoj „crno-beli” su bili na tako velikim mukama da je za tili čas moglo da se istopi njihovo, naizgled, ogromno preimućstvo od 2:0 protiv novosadskih „crveno-belih”.

Jesenas je Stanojević s gotovo samoubilačkom taktikom, jer je protiv Zvezde izveo tim bez pravog centarfora, bio na dobrom putu da ostvari pun pogodak (Partizan je brzo poveo, a „večiti rival” je izjednačio u drugom poluvremenu iz penala). On ni sad nema na raspolaganju klasičnog napadača, ali teško da će da se odluči za neko slično iznenađenje.

On je stvorio standardni tim u kome je mnogo igrača, koji mogu da daju gol, igraju strpljivo i ne gube glavu u odbrani. Međutim, bilo je, gotovo na svakoj utakmici, trenutaka kada je neki njegov igrač morao da povuče bolji potez. Tim zbog toga nije bio kažnjavan, ali su to greške zbog kojih protiv Crvene zvezde može da se plati ceh.

A Zvezda dugo nije imala više samopouzdanja nego sada. Tim koji je u dva okršaja čak i nadvisio takvog velikana kakav je Milan nesumnjivo je još više sazreo. Partizan treba da pokaže da zna sa Zvezdom bolje od italijanskih „crveno-crnih”, jer samo tako može da uveri sebe da ima čemu da se nada u skorijoj budućnosti.

Ostavi komentar

Translate »