Prag – Premijera, pred više od 2.000 srpskih navijača, bila je uspešna. Bila je podsetnik koliko je malo potrebno protivniku, makar bio i slabiji kao što je Holandija od Srbije, da za samo nekoliko minuta ugrozi ono što se činilo sigurnim hodom ka pobedi. Ali bila je i potvrda – nakon svega viđenog prvog dana – da je Srbija prvi favorit u grupi koja se igra u Pragu.
Nekada vam nije potreban komentator – ako gledate kod kuće – ili upaljena statistika – ako ste u dvorani – da biste primetili da se nešto neuobičajeno dešava. Naprimer, posle osam minuta utakmice između Srbije i Holandije, pomislili biste „Je l’ moguće da je Vasa asistirao za svaki koš do sada!?”
Vasilije Micić jeste po vokaciji organizator igre, ali je do odlaska na klupu (uz aplauze) bio isključivi izvor kreacije koju su završavali drugi oko njega. Podelio je sedam asistencija da bi na semaforu pisalo 28:18.
Vanja Marinković je dva puta pocepao mrežu, Nikola Jokić imao „zato sam najtalentovaniji centar sveta” momente, dok su Vladimir Lučić i Nikola Kalinić bili – sada već standardno i impresivno – najčvršći krilni tandem koji može da se zamisli.
I naravno da je Srbija imala ekspresnih 13:4, pa 28:18, a posle trojke Ognjena Jaramaza i 38:21. U tom trenutku, Svetislav Pešić je u igru uveo već desetoricu igrača. Ostao je samo još Nemanja Nedović da se vrati i zvanično na parket prvi put od povrede u pripremnom meču sa Slovenijom.
Izostanak Nikole Milutinova (pridružiće se ekipi u nedelju nakon što je ostao u Beogradu zbog virusa) primorao je Jagodića-Kuridžu da ode na peticu. Tu su malo nastali problemi jer je Mauricio Buskalja baš uveo 221 santimetara visokog Harmsa. Holandija je uhvatila zamah i više nije bila u podređenom položaju. Zaostajala je, naravno, ali nije se plašila. Palili su trojke svi koji su stigli. Maltene su ih svi i pogađali.
De Jong više od drugih. I možemo to da pripišemo šuterskom talentu, ali moramo i odbrani manjeg intenziteta u tim trenucima. Posebno na početku treće četvrtine kada je, tek tako, Holandija smanjila na 51:45.
Momci u belim dresovima se nisu ni približno aktivno kretali u napadu kao na startu meča, dok se narandžasta boja radovala po terenu. Bilo je potrebno da se nešto desi…
Desila se tehnička greška Nikole Jokića. Nismo baš na to mislili, ali je bilo delotvorno.
Posle tog kaznenog penala za samo 56:51, mašina je ponovo krenula. Predvođena, opet, fantastičnim Micićem. Na brzinu je došao do 11 asistencija, samo što ih je sada začinio i sa 12 poena. Posle dabl-dabla u 27. minutu i vraćene ubedljivije prednosti, otišao je na klupu prvi plej našeg tima. Za njim je krenuo, posle skoro cele odigrane četvrtine, Jokić. Tada je bilo – trebalo bi – bezbednih 75:59.
Čisto da malo zabrinu selektora Pešića, Holanđani su pogodili brze tri trojke na startu poslednje četvrtine, smanjili na samo 77:69, ali je ovoga puta Srbija imala spreman odgovor. I to ne od vodećih igrača.
Dvorana: O2 arena u Pragu. Gledalaca: 3.000. Sudije: Jilmaz (Turska), Gedvilas (Litvanija), Baki (Turska). Osvojene lopte: Srbija 10, Holandija 2. Izgubljene lopte: Srbija 7, Holandija 16. Asistencije: Srbija 26, Holandija 16. Lične greške: Srbija 12, Holandija 18.
SRBIJA: Davidovac 1, Gudurić 5, Jag.Kuridža 4, Jaramaz 9 (3 trojke), Jokić 19 (1), Kalinić 10 (2), Lučić 6, Marinković 18 (5), Micić 15 (2), Nedović 2, Ristić 11 (1).
HOLANDIJA: De Jong 28 (6), Edvards 2, Frank, Harms 8, Hamink 6 (2), Herazi 6, Klof 7 (1), Kok, R.Šhaftenar, O.Šhaftenar 2, Van Der Vurst 11 (2), Vilijams 6 (2).