Vojvodina je nedavno ispisala stranice istorije svog kluba i srpskog fudbala, pošto je uspela u istoj sezoni da savlada Crvenu zvezdu dva puta, a potom i Partizan.
Voša je na stadionu „Karađorđe“ ubedljivo nanela Partizanu poraz od 3:0 i tako uspela da se približi drugom mestu na samo jedan bod.
„Ne mogu da verujem da je prošlo 32 godine i da je prošlo toliko vremena od pobeda Vojvodine nad Partizanom i Zvezdom. U moje vreme, kada sam igrao za Vojvodinu, pobeđivali smo ih barem kod kuće redovno. Sve to čini naš uspeh još veći, mi iz utakmice u utakmicu sazrevamo kao ekipa. To je plod našeg rada, htenja i volje“, rekao je Tanjga u intervjuu za naš portal.
Šef struke Vojvodine istakao je šta se to promenilo u odnosu na neki raniji period, pa Vojvodina sad ne samo da parira, nego i pobeđuje najbolje.
„Ja pričam u svoje ime i iz svojih iskustva. Vojvodini je falila vera u sebe, ti igrači su promenili mnogo trenera. Česta promena trenera se odrazi na svakog igrača i otuda manjak rezultata. Mislim da smo u samom početku, a i sada, mnogo uradili na polju psihologije igrača. Razgovor, dobra atmosfera, vrhunski uslovi u kojima radimo. Sve to u velikoj meri utiče na rezultate“, rekao je Tanjga.
On je dodao da upravni odbor i predsednik Dragoljub Zbiljić unose veliku energiju i da su napravili preduslove i uslove da se Vojvodina nalazi ovde gde se trenutno nalazi.
„Obaveza igrača, stručnog štaba i odbora jeste da znamo čiji dres nosimo i u kom klubu igramo i radimo. Ja to igračima govorim. Momci, nije bitno protiv koga igrate, već za koga igrate, a to je Vojvodina. Obaveze igranja i nastupanja u ovom dresu su velike. Neki su u prošlosti to potcenjivali, a to nikad ne sme da se desi i ja to sebi ni igračima ne smem da dozvolim“, istakao je trener Voše.
Uprkos urađenom ove sezone, Tanjga je svestan da će sud svemu biti rezultati u Evropi, ukoliko Vojvodina izbori kvalifikacije za evropsko takmičnje.
„Mi još nismo završili posao. Vidite kako se stvari ovde dešavaju, izgubite jednu ili dve utakmice i sve se menja, čitav ambijent. Mi imamo kvalitet, ali mi svi moramo da rastemo, a nama je cilj Evropa. Mi ne smemo da se ušuškamo u ove pobede i rezultate i da ne želimo više. Ove pobede su samo podstrek za neke buduće, veće utakmice. Ako uspeš da pobediš ovako velike klubove, onda je dokaz da je sve u glavi. Onda moraš da shvatiš da moraš da ideš na stepenicu više“.
Klub se podigao na viši nivo na svim poljima, pored terena, klub čine i njegovi medijski i marketinški potezi, a Vojvodina je i tu napravila iskorak.
„Ja moram da apostrofiram. Rad kluba, marketing i sve što to vodi, je poraslo na vrhunski nivo. Nikad u klubu nije bila ovakva red, rad i disciplina. Mi treneri i igrači moramo to da pratimo, ne smemo da budemo mnogo izvan i iza toga.
Vidim da se podiže prašina, ali ne sme ona mnogo uticati na nas. Neću da idem u krajnosti ni u pohvalama, ni u kritikama. Ja to kažem i mojim momcima, nemojte da čitate komentare, isključite se, barem malo. Tačno vidim mlade momke i kako sva pažnja utiče na njih.“
Ove sezone, Vojvodina je dobila neočekivanu ličnost koja je prati. U pitanju je poznati influenser Baka Prase, a zanimljiv komentar imao je trener „stare dame“ iz Novog Sada na tu temu.
„Ja sam neko ko nema društvene mreže. Ne čitam komentare ni dobre, ni loše. To meni članovi stručnog štaba i prijatelji, kažu ono što moram da znam i to je filter kroz koje informacije stižu do mene. Znam ko je Baka Prase, moram da budem u toku… Mi moramo da živimo u skladu sa svojim vremenom. Baka Prase je momak koji je napravio čudo sa svojim poslom, koji radi i koji ima ogromnu popularnost. To se vidi kada on dođe na utakmice. Mi moramo da živimo sa tim i u skladu sa tim, ali ja nisam neko koga to opterećuje i ko tome daje mnogo pažnje. Možda nisam u pravu zbog toga, ali tako je, ovako se osećam bolje.“
Miroslav Tanjga je dugo u fudbalu i u dosta funkcija. Bio je igrač, potom pomoćnik u stručnom štabu, pa potpredsednik i sada trener.
„Uvek sam govorio i postalo mi je smešno. Kod mene u životu su se stvari dešavale kasnije od običnog i uobičajenog. U Vojvodinu sam došao sa 23 godine, oženio sam se u 37, dobio decu u 38 godina, u fudbal sam ušao zahvaljujući Siniši Mihajloviću, moj kum, koji me je nagovorio da idem sa njim u Italiju, posle i reprezentaciju.“
„Taman kada sam mislio da sam završio i da je dosta, posle svih izazova u Nemačkoj, Italiji, desi se gospodin Zbiljić. Uticao je na mene kada je rekao „moraš da preuzmeš odgovornost“. Vojvodina je bila u krizi rezultata, a ja sam razmišljao i zamislio kako mi je ovaj klub dosta dao. Bio sam igrač, direktor, potpredsednik, živim u ovom gradu i ta rečenica o preuzimanju odgovornosti me je okrenula za 360 stepeni i prihvatio sam taj poziv. Šta će biti dalje ne znam, moja želja je da prođemo u Evropu i uđemo u finale kupa. Sve dalje od toga, videćemo šta nose život i sudbina“.
Siniša Mihajlović je neko ko predstavlja veliku figuru u njegovom životu. A uz dosta emocija Miroslav se prisetio svog kuma i istakao šta bi mu to Siniša danas rekao i šta bi ga savetovao.
„Kod nas je uvek bilo i ozbiljnih tema, ali i šale. Prvo bi mi rekao da me ne ponesu ovi trenutni rezultati. Isto tako bi mi rekao da me ni loši rezultati ne potope i da učine da je smak sveta. Nije isto pobeđivati i gubiti u Srbiji i Italiji, velika je razlika. Ovde izađem na ulicu i sretnem komšiju, prijatelje, dok je u Italiji to bilo drugačije. Neke stvari nisu samo crne i bele, kao ovde i zato je tamo lakše raditi. Sigurno bi mi bio podrška u teškim trenucima, a u ovim boljim da bi me kritikovao. Takav je bio naš odnos, to sam i ja njemu radio i govorio. “
„On je bio više nego ambiciozan, sve je radio punim srcem. Davao je punog sebe. Kako u fudbalu, tako prema familiji, tako u životu. Živeo je punim plučima i bio je veliki profesionalac, veliki čovek, pomagao je mnogo i svima.“
Vojvodina danas ima još jednog Sinišu i još jednog Tanjgu, a u pitanju je sin trenera Vojvodine, koji je dobio ime upravo po legendarnom srpskom fudbaleru.
„Mom sinu je u svakom slučaju teže nego meni. Živimo u Srbiji, gde svako od nas misli da je trener. To je ono što je mene odvraćalo od trenerskog posla i preuzimanja Vojvodine. Prešao sam preko toga, ali njegova se greška gleda drugačije od svih. Pod velikim je pritiskom, ali rekao sam mu: Sine, ti sa time moraš da živiš i možda ti je ovo samo velika škola za nešto dalje. Ni meni nije lako, ali upravo zbog svega, ja njega forsiram još više. Sa njim kod kuće izbegavam da pričam o fudbalu, to nam je žena zabranila. Odgledamo neku utakmicu, ali sve manje. Kad imam nešto da mu kažem, to mu govorim službenim putem i mi u klubu nismo otac i sin. Zabranjeno mu je da mi se obraća kao ocu.“
Njegov sin Siniša igra na istoj poziciji na kojoj je igrao i sam Miroslav, na poziciji štopera. Tanjga je za naš portal izjavio da bi se on odlično snašao u današnjem fudbalu.
„Uh, ja sam toliko davno igrao da to više nije isti fudbal. Ipak, uprkos tome što je fudbal napredovao, postao brži, zahtevniji, ja mislim da bi se snašao i to bez problema. Kada pogledam neke podatke koliko sam trčao, skakao i sve radio na terenu, to su neke stvari egzaktne koje bi se poklopile u sve ere.“
Nedavno je na stadionu „Karađorđe“ bio viđen i Veljko Paunović, a na novom spisku selektora Srbije našli su se četvorica fudbalera Vojvodine.
„Pozivi igrača Vojvodine u reprezentaciju su samo priznanje našeg rada i veličine našeg kluba. Momci su skrenuli pažnju na sebe svojim igrama. Došao je selektor koji već zna odnose u našem savezu. Svestan je da mu neće biti lako, zbog odnosa našeg društva prema fudbalu. Mi uvek tražimo više nego što objektivno možemo, a nemamo takav kvalitet igrača kao što je to bilo pre par godina. Godine prolaze, nisu to više igrači koji mogu da pruže isti nivo i moramo biti objektivni.“
„Mi moramo sa selektorom da budemo strpljivi, da mu svi pomognemo, da je na dobrom putu. Ipak, na kraju sve kaže rezultat – ako ih bude, svi će ga podržati, ako ne, biće kritičara više nego dovoljno. Znam kako mu je i podržavam ga u svakom slučaju“, zaključio je Miroslav Tanjga.
„Ne razmišljam o nekom mestu selektora. Meni je najveća želja da ostavim trag u mojoj Vojvodini. Kad i ako se to desi, svi smo ljudi, mašta može svašta, ali u ovom trenutku je to previše, to je daleko i nisam previše samozaljubljiv da mogu takve stvari da planiram.“
„Kad kažete Dnevni list Sport, moram da priznam da mi je on drag. Poslednje moje godine u Vojvodini, bio sam proglašen za najboljeg štopera bivše Jugoslavije i to je bila velika stvar i to sam pročitao baš u vašem listu, koji mi je dao prvu ocenu deset, kada sam kao štoper dao tri gola protiv Olimpije Ljubljane. Drag mi je taj list i dragi ste mi vi kao gosti“, zaključio je Tanjga.
Sport.org.rs/A.P.