Odustao sam od povlačenja sa strunjače, planiranog posle Prvenstva Evrope u Novom Sadu, otkriva naš as. Davor Štefanek ističe da je shvatio da se najbolje oseća na strunjači.
- Planirao sam da se oprostim od rvanja nakon Evropskog prvenstva u Novom Sadu u aprilu 2017. Ipak, shvatio sam da nemam šta drugo da radim osim da se borim. U tome sam jako dobar, najbolje se osećam na strunjači dok sam u borbi s protivnikom, i nema razloga da idem u penziju. Tako da, ako me zdravlje posluži, pokušaću da odbranim zlato iz Rija u Tokiju – kaže Štefanek za „Blic“ i poručuje da će tokom 2017. napraviti malu takmičarsku pauzu.
Do kraja ove godine imam Klupski svetski kup u Budimpešti, koji će biti održan početkom decembra, i mislim da ću nastupiti za jednu ekipu iz Irana. Imam liga mečeve u Srbiji, gde sam član i predsednik Spartaka. Idemo na titulu prvaka Srbije posle šest godina pauze, a posebno smo motivisani zato što je plej-of u Subotici. Polako se spremam za Evropsko prvenstvo u Novom Sadu, a nakon toga idem na kraći odmor jer čekam bebu s budućom suprugom. To će trajati nekih mesec dana, a potom počinjem treninge za Svetsko prvenstvo u Parizu.
Zlatni olimpijac posetio je Jesenji sajam lova, ribolova i sporta u Banjaluci i Rvački klub Borac.
- Pre svega, prijatelj sam svima na svetu kada je rvanje u pitanju. Zato se rado odazivam na sve pozive da pomognem promociju rvanja. Moj prijatelj Mladen Kecman, predsednik Rvačkog saveza RS, pozvao me je u Banjaluku da pomognem mladom klubu kao što je Borac, pošto rade u teškim uslovima. Ako mogu pomoći da se jednog dana u Borcu stvori neki budući šampion, uvek ću se rado odazvati.
Tridesetjednogodišnji rvač kaže da je tek prelaskom na levu stranu Drine shvatio koliku podršku ima od navijača iz Republike Srpske.
- Ljudi u Banjaluci su me prepoznavali na ulici i u restoranima, pozdravljali me, čestitali mi i tražili fotografije. Jako sam ponosan zbog te podrške i ljubavi, mnogo mi znači da ono što ja radim ljudi tako cene i poštuju. I raije sam dobijao čestitke i poruke iz Republike Srpske, ali tek sada sam video koliko sportisti iz Srbije imaju podršku ovdašnjeg naroda.
Ne osvrćem se na izmišljotine
- Počeli su neki da iznose sumnje i da mi broje krvna zrnca, ali poručujem da me najmanje osam puta godišnje kontrolišu na doping kontrolama, tako da nemaju razloga za brigu. Medalja je čista kao suza. Svašta su pisali i izmišljali. Naučio sam da se nosim sa svim neistinama koje se o meni pišu.
(Branislav Predojević)