Čekali smo na partije na Đačkom igralištu koje su bila premija. Tada smo imali sedam godina, krenuli u školu, kasnije smo pekli zanat pod obručima – priča Dušan
POBEDNIK ostaje na terenu pod obručem, gubitnik ide po vodu. To pravilo uličnog basketa u popularnom kvartu “Bronks” u novosadskom naselju Liman dva, dovelo je Dušana Domovića Buluta (31) na vrh planete.
Najbolji basketaš na svetu i predvodnik ekipe u kojoj su pored njega Dejan Majstorović, Marko Savić i Marko Ždero, svetski šampioni u basketu “tri na tri”, ističe upravo značaj odrastanja u okruženju u kojem su vladali posebni zakoni. Rođen je u Novom Sadu, 23. oktobra, na Dan oslobođenja grada, pa će danas, na taj dan, upriličiti žurku za proslavu svetskog uspeha.
- Znao se red – kaže Domović dok ispija kafu u “Skudetu”, omiljenom kafiću kraj terena osnovne škole “Jovan Popović”, koju je pohađao. – Čekali smo da stariji završe partiju, a basket u školskom dvorištu ili, nešto kasnije na đačkom igralištu, gde se okupljaju najbolji u gradu, bio je premija. Tada smo imali sedam godina, krenuli u školu… kasnije smo pekli zanat pod obručima.
o Sada živite od učinka pod košem?
- Profesionalci smo pet godina, mada sam ja u glavi oduvek “profi”. Zarađujemo za život osvajanjem turnira, bavljenjem sportom. Naš tim, Novi Sad Al Vahda je bez premca, imamo sponzore… Završio sam srednju tehničku školu, prekinuo studije pejzažne arhitekture posle druge godine i posvetio se potpuno basketu. Neću se vraćati studijama.
Imali ste zanimljivu karijeru u “redovnoj” košarci kao najbolji strelac Makedonije u dresu Gevgelije, bili i “prvi snajper” srpske druge lige?
- Igrao sam u niškom Ergonomu, novosadskom Radničkom, Vojvodini i Meridijani, banjalučkom Borcu i mađarskom Segedinu. Međutim, mom karakteru više odgovara “tri na tri”. Jednostavno, nisam mogao da trpim neznanje nekih trenera ili “pedagogiju” vlasnika kluba koji ne plaća. Svi smo imali karijere ali i više voleli basket, igru zasnovanu na fintama. Napustili smo klubove pre četiri-pet godina. Nismo ni kao deca plaćali treninge i išli u “školice”. Sa društvom na terenu izgradili smo talenat, ličnost i karakter i to ugradili u naš basket.
Kako izgleda vaš radni dan?
- Van sezone radimo na fizičkoj podlozi, dva treninga dnevno pod nadzorom Feđe Kamasija, trenera Mihaila Dudaša, vrhunskog atletičara. Individualnu tehniku radimo sa Dušanom Ignjatovim u sportskom centru “Duga” na Telepu. Tokom sezone iz aviona u avion, ali obavezno odigramo basket jednom dnevno.
o Iza sebe imate titule praka sveta u klupskoj, ali i u reprezentativnoj konkurenciji u dresu Srbije?
- U poslednjih pet godina niko nam nije ravan. Naš sport je profi, ni blizu amaterskom. Pobeđivali smo NBA igrače, evropske košarkaše i upravo tim kontinuiranim uspehom dokazali da smo profesionalci u svom poslu. Ranije se i pored naših titula nije davao neki značaj, ali je pobeda na Svetskom prvenstvu u Gvangžuu odjeknula upravo zbog našeg trajanja.
Sezona nije gotova jer vam predstoji Finale svetske serije?
- Odmeravanje 12 najboljih ekipa na svetu je 27. i 28. oktobra u Abu Dabiju. Nastavljamo da pišemo istoriju jer smo najuspešnija ekipa svetske serije. Niko nas nije skinuo od 2014. godine, niti će ovaj put, jer smo “pobegli” sa mnogo, mnogo bodova.
AUTOGRAM U KALIFORNIJI
DOKUMENTARAC o novosadskim basketašima, najboljima na planeti, na društvenim mrežama ima više 1,5 miliona pregleda.
– Uspeh, ogroman – kaže Domović. – Ipak, najveći uspeh je bio kada su me dva dečaka u Kaliforniji prepoznala i uz čestitke zatražili autogram i selfi. Da li je potrebno da kažem da sam bio veoma iznenađen. Meni je značajno da svi tereni imaju optimalne uslove i inspirišu decu da uz najbolje drugare urade isto što i mi.
ODRASTAO UZ PANK I ROKENROL
– ODRASTAO sam uz pank i rokenrol, kasnije slušao hip-hop i rep a omiljeni bend mi je “Red hot čili pepers” – kaže Domović. – Garderoba mi je udobna i komontna, odražava moju ličnost a inspirisan sam uličnom supkulturom. Pratim urbanu modu a imam podršku moje dugogodišnje devojke Jane Šolaje, koja je modni dizajner i ukazuje šta može a šta ne. Izlazimo po kafićima, s društvom, vikendom po klubovima…
UVEK SA KNjIGOM
– IMA sjajnu naviku da čitam redovno – kaže Domović. – To mi je pomoglo u karijeri, mentalno, ali i oko liderstva, tima. Volim autobiografije uspešnih ljudi, rok bendova. Inspirativno deluju. Sve knjige Fila Džeksona, trenera Majkla Džordana su mi, pored štiva o sportskoj psihologiji, mnogo značile. Čitam i o biznisu, marketingu…
