Nekadašnji košarkaški reprezentativac naše države, Dragan Labović, poslednjih godina nije bio često prisutan u medijima. Međutim, kada god se pisalo o njemu to je bilo bacanje mrlje na karijeru koja je trebalo da bude jedna od najvećih u „magičnoj igri pod obručima“ na ovim prostorima.
Labović je napravio nekoliko velikih incidenata, protiv njega su podizane krivične prijave, a završio je i u specijalizovanoj bolnici gde je bio vezivan zbog napada agresije!
Sve to otkrio je u podkastu „Jao Mile„, gde se nakon nekoliko godina pojavio u javnosti i ispričao najsočnije detalje o karijeri koju su obeležile zlatne medalje sa mladom reprezentacijom, velika očekivanja dok je igrao za FMP iz Železnika, avanture po inostranstvu. Na kraju, zaključio je da bi psihijatrijsku ustanovu izbegao da je ranije završio karijeru!
– Ja sam prošao to što sam prošao, daleko bilo da sam ponosan na to. Desilo se. Voleo bih da sam ranije batalio košarku, to su ogromni stresovi. Da sam usmerio toliko energije na učenje, bio bi na Lomonosovu. Mnogo mi je žao što nisam sa 20 godina batalio košarku – rekao je Dragan Labović na samom početku razgovora sa Miletom Ilić u podkastu i dodao:
– Puklo je kad sam hteo da rešim sve te probleme. Nagomilalo se u meni. Nisam mogao više. Desilo se to što se desilo, bilo mi je mnogo teško da priznam sebi da sam završio tamo. Mislio sam da može da se sakrije. Posle sam otvoreno pričao o tome.
– Došao sam do toga da nisam hteo da se družim, da nisam hteo da jedem. Imao sam možda 115 kilograma kad sam izašao. Pa znaš kako izgleda bolnica… Ima prvo prijemno odeljenje –rekao je Labović uz smeh.
Čim se uozbiljio, nekadašnji košarkaš je i otkrio detalje o boravku u psihijatrijskoj ustanovi.
– Ako si agresivan, odmah te vežu. Mene su vezivali. Ako si agresivan, vežu te do ujutru, ako nisi, odvežu te posle sat vremena. Onda odlučuju u koje odeljenje ideš. Ja sam bio u F, mislim da je to najgore. Nas desetorica u sobi, mogu svaki dan da dolaze posete. Ja sam tu bio 30 dana po zakonu. Oporavak je trajao do pre godinu dana. Izbegavao sam društva, tako sam se osećao. Izbegavao sam događaje, rođendane, proslave. Bio sam tužan. Malo se promenilo. Tu smo, nećemo više tužne priče. Posle svega je najbitnije da je normalno, više mi ništa mi ne treba – zaključio je jedan od najtalentovanijih srpskih košarkaša u svojoj generaciji.
Labović je u profesionanoj karijeri igrao za FMP, bio na pozajmici u Borcu iz Čačka, a zatim nosio dres Arisa, Skajlajnersa iz Frankfurta, Jeniseja, Krasnih krila, Nižnjeg Novgoroda, Košalina, Petkima, Al Rijada, Asesofta iz Ploeštija, Istanbula, Nokije, Karpoš Sokolija i ponovo finske Nokije gde je završio karijeru.
Sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore Dragan Labović je osvojio zlatne medalje na Evropskom prvenstvu za kadete, na Evropskom prvenstvu do 18 godina i na Evropskom prvenstvu do 20 godina. Sa reprezentacijom Srbije je kasnije osvojio Evropsko prvenstvo za igrače do 20 godina, drugi put u karijeri. Bio je seniorski reprezentativac Srbije 2007. godine na Evropskom prvenstvu, pod komandom Moke Slavnića.
Sport.org.rs/Mondo/B.S./