Toliko stvari se vrti na TV, sramota je da jedan državni tim nije ispred Mančestera, raznih emisija, serija… Sve i da smo najgori, valjda smo zaslužili da nas nacionalna televizija prenosi, kaže Petar
NI sami rukometaši nisu imali jasnu sliku šta sve mogu. Grubu skicu koju im je nacrtao Jovica Cvetković uoči starta kvalifikacija za EP, Petar Nenadić je u Gdanjsku pretvorio u trodimenzionalnu prezentaciju neke nove igre Srbije.
Vrteli su se njegovi golovi na video-bimu „Ergo arene“, Nisu „orlovi“ iznenadili samo 10.000 Poljaka, već i sami sebe. I celu Srbiju, koju je velika pobeda 37:32 obradovala više nego duel sudije Mažića i Ibrahimovića…
- Toliko stvari se vrti na TV, sramota je da jedan državni tim nije ispred Mančestera, raznih emisija, serija… Sve i da smo najgori, da nismo u Gdanjsku ostvarili jednu od najvećih pobeda u poslednjih nekoliko godina, valjda smo zaslužili da nas nacionalna televizija prenosi. Pa, okupljamo se tri puta godišnje, zar je to previše mečeva – pita se Nenadić.
U pogrešnom momentu je javni servis digao ruke od rukometaša, a u pravom se na klupu Srbije vratio jedan iskusni učitelj. Spoj Cvetkovićevog lukavstva i forme vođe berlinskih „lisica“ pokrenuo je motore našeg tima koji igrači nisu ni znali da imaju.
- Ja tako igram već dve godine u Berlinu, samo navijači nemaju mnogo prilika da vide to na televiziji – kroz osmeh dodaje popularni Petar Pan. – Ne bežim od uloge lidera, nikada nisam imao problem da preuzmem odgovornost.
Jedini problem koji Nenadić ističe odnosi se ne samo na njega, nego na većinu vršnjaka iz reprezentacije.
- Ova generacija je dobila šansu tek u januaru, na EP u Poljskoj. A svi smo već ušli u tridesete. Tek sada se vidi kakav je kvalitet i potencijal imala grupa momaka rođena 1984, 1986, 1988…
Kada je Ljubomir Vranješ na kratko preuzeo „orlove“ i začas ih uveo u dimenziju modernog rukometa, rekao je: „Ti momci znaju da igraju brzo, samo neko mora da im kaže gde da trče“. Reč je dobio Jovica Cvetković. I odmah je ispunio obećanje da se naš tim neće vraćati staromodnim taktikama.
- Cvele ima harizmu, iskustvo, zna kako sa nama. Pre meča nas je pitao: „Momci, hoćemo li da dobijemo ovo ili šta?“ Imali smo nenormalnu energiju. Još sam pod utiskom tog adrenalina. Odlično smo odigrali u svim pravcima. Od odbrane, preko kontre, do napada.
Ukratko – kao u klubovima.
- Kad jedan Rastko Stojković u 35. godini, na zalasku bogate karijere, pronalazi motivaciju da i dalje igra, iz čiste ljubavi prema Srbiji, onda šta mi ostali da pričamo. Lepo mu je među nama, oseća se podmlađeno, a tu energiju moramo da zadržimo do kraja kvalifikacija – zaključio je Petar Nenadić.
RASTKO: BOLjI STATUS RUKOMETA
RASTKO Stojković nije promašivao na crti i sjajno je sarađivao sa Nenadićem:
– Pozitivno sam iznenađen onim što smo prikazali na terenu. Napravili smo korak napred, a ova pobeda može da dovede do boljeg statusa rukometa u zemlji. Voleo bih da i naše utakmice gleda 10.000 ljudi kao što je to slučaj u Poljskoj – rekao je iskusni pivotmen.
a koliko ste vi rukometasi godina srbiju brukali!!!!!!!!!!niko vas nece da gleda dok ne povratite poverenje naroda!!!!!!
ajde ne seri jebo ti vučić mamu da ti jebo stidi se ti sokole ako si uopšte srbin,pičkati materina jel ti jasno ma da smo u žnj ligi srbija je ispred ovih svih govana,preče sapunjare i sranja nego nacionalni sport.vučiću jebo ti andrej mamu a ti njemu isto smrade.