Postoje igrači koji osvajaju trofeje, i postoje oni koje pamtiš po osećaju koji su ostavljali na terenu. Marat Safin pripada ovoj drugoj, ređoj kategoriji. Bio je sirov, nepredvidiv, genijalan i upravo zbog toga nikada dosadan.
Kada je 2000. podigao trofej na US Openu, činilo se da dolazi nova era. Mladi Rus je razbio Pita Samprasa u finalu, hladno i uverljivo, kao da to radi već godinama. Imao je sve – razoran servis, moćne udarce i onu retku sposobnost da u najtežim trenucima igra bez straha, kao što su to činili najveći.
Looking back to 2000 when Gustavo Kuerten captured his third career Masters 1000 title by beating Marat Safin in a nail-biting five-setter in Hamburg.#NittoATPFlashback | #Partner pic.twitter.com/tOr6mBVY09
— ATP Tour (@atptour) December 5, 2022
Ali Safin nikada nije bio igrač kojeg možeš staviti u kalup. Njegova najveća snaga bila je ujedno i njegova slabost – emocija.
Pet godina kasnije, u nezaboravnom pohodu na Australijan Openu 2005, Safin je ponovo pokazao zašto ga mnogi smatraju jednim od najtalentovanijih tenisera ikada. U polufinalu je srušio Rodžera Federera u epskom meču koji i danas živi među ljubiteljima tenisa. Bio je to Safin u svom najčistijem obliku – na ivici, između genijalnosti i haosa, ali nepobediv kad sve “klikne”.
Ipak, njegova karijera nikada nije bila savršena linija. Bilo je tu slomljenih reketa, izgubljenih živaca i propuštenih prilika. Ali baš zbog toga Safin danas ima posebno mesto u srcima fanova. Nije bio robot koji skuplja titule, nego čovek koji je na terenu pokazivao sve.
„Marat won’t be in Madrid, he is busy doing his own things“
Meanwhile Marat Safin: pic.twitter.com/69BKr1wQNj
— til polarity’s end ⚡#SpallettiEra⚡⚫⚪ (@lildarkcage) April 21, 2026
Pre 26 godina Safin je bio prvi teniser sveta. Međutim, danas je Marat čovek „lutalica“, hoda po planinama, daleko od sporta i svetala reflektora.
Šeta pustinjama u potrazi za duševnim mirom. Iako je i dalje trener Andreja Rubljova, Safin je daleko od svih i uživa u svojoj samoći.
Sport.org.rs/ I. V.