Posle 13 poraza, Upravni odbor podgoričke Budućnosti je smenio izvršnog direktora, valjda jedinog koji nije imao veze sa borbom za opstanak nekad velikog crnogorskog kluba. Da li će se desiti nešto nakon 14. poraza?
Skoro dva i po miliona evra finansijske injekcije od glavnog grada, novi trener, sportski direktor i čak 11 „pojačanja“ na polusezoni, a sledi – borba za opstanak.
Fudbaleri Budućnosti strahuju od baraža za ispadanje nakon 14. poraza ove sezone, u 32 kola.
Podgoričani prvi put u samostalnoj Crnoj Gori imaju više poraza nego pobeda (12), ili remija (šest), ali imali su ih i pre poslednje utakmice – a od Mladosti, jedinog gradskog rivala, doživeli su ih čak tri, na četiri utakmice.
Četiri kola pre kraja aktuelni šampion ima četiri boda manje od Petrovca, koji je u provizornoj zoni Evrope, ali samo tri više od Mladosti, od koje je izgubio – tim trenera Miodraga Božovića je, dakle, bliži zoni baraža za opstanak, nego zoni Evrope, koja je zimus okarakterisana kao „najmanji prihvatljivi cilj“.
S obzirom na to kako Budućnost igra, imajući u vidu to da je na poslednja četiri meča osvojila samo bod, da u tom periodu (360 minuta) nije postigla ni gol, njeni malobrojni navijači (oni koji sada dolaze na stadion broje se – desetinama) s pravom imaju razloga da strahuju.
Borba za opstanak je trenutno realnija od borbe za Evropu.
Ono što je još zabrinjavajuće za Podgoričane jeste i to da su trenutno u ubedljivo najgoroj formi od svih rivala koji flertuju sa baraž-zonom.
Dok su oni, sa 42 boda, osvojili samo jedan na poslednja četiri meča, Arsenal (takođe 42) je u istom periodu uzeo sedam, Jezero (40) je osvojilo šest, a Mladost (39) tri.
Do kraja sezone Budućnost gostuje Jedinstvu, koje se grčevito bori za izbegavanje poslednje pozicije i direktnog ispadanja, zatim dočekuje Mornar, koji je u borbi za titulu, potom čeka i Bokelj koji se takođe borbi za spas, a onda gostuje Petrovcu, koji je, teoretski, rival u borbi za Evropu.
Od svih direktnih rivala za izbegavanje baraža, Budućnost samo od Jezera ima bolji međusobni skor. Slabija je od Arsenala i Mladosti, koji su je pobedili po tri puta.
Jedina prednost Podgoričana su trenutno – bodovi (tri više od Mladosti, dva od Jezera), ali na šta liče na terenu, svašta je moguće do kraja.
Ovo su sve goli fakti i statistika – ogledalo posrnuća kluba u koji je, uz sve ostalo, zimus upumpano preko dva miliona evra novca poreskih obveznika, a koji malo ko gleda.
Ne gledaju ga ni čelnici kluba – oni koji se za sve pitaju.
Jednako poražavajuće kao igra na terenu (posle 11 „pojačanja“, od kojih su samo trojica bili starteri, a još dvojica su ušla sa klupe) deluje slika iz svečane lože, gdje je predsednik Skupštine, legenda kluba Vojislav Vukčević, opet bio jedini predstavnik Budućnosti.
Strana lože gostujućeg tima, Mladosti, bila je popunjena.
Ako članovi Upravnog odbora ne žele da dođu da ne bi slušali uvrede sa tribina – barem sada ne bi imali taj problem, jer je na severu tek 20-ak navijača.
Ti ljudi su od početka sezone promenili četiri trenera i tri sportska direktora, doveli su Nenada Maslovara koji je potpisao čuvenih 11 novih igrača tokom zime.
Za sva posrnuća nedavno su „optužili“ izvršnog direktora, smenivši Predraga Kažića jer, očigledno, nije sledio sve njihove zapovesti.
Oni su formirali svoj Upravni odbor unutar Upravnog odbora, stvorili su većinu i odluke donose i protiv volje, i stava, predsednika UO Borisa Spalevića.
Oni su najzaslužniji što se Budućnost srozala do dna. Ili ovo još nije dno, može li još dublje?
Kad smo kod Spalevića, koga nema na stadionu, koji se više ne pita ni u Upravnom odboru kojim predsedava, pravo je pitanje – šta on i dalje više radi u klubu?
Sport.org.rs/Vijesti.me/ I. V.