Jovana Jovičić udarna igla Obrenovčanki – Bliži se početak polufinala plej-ofa u ženskoj konkurenciji, u kojoj će, već od srede, na megdan Jedinstvo i TENT
Aktuelne osvajačice Kupa iz Stare Pazove favoritkinje su u ovom dvoboju, ali nemirno spavaju kad im se spomene ime Jovane Jovičić.
Udarna igla Obrenovčanki, „puni šaržere” pred odlučujuće bitke u ovoj sezoni. Sa 416 poena na 20 utakmica, bila je ubedljivo prva poenterka Lige.
Za „Žurnal” je otkrila puno zanimljivih priča, a kreće, kaže sa onom najgorom. Jer, za nju je odbojka u prvom trenutku bila – kazna!
– U početku sam bila primorana da idem na treninge. To se obično dešavalo kada bih nešto zgrešila, ili zaradila neku slabiju ocenu u školi. Roditelji bi me uzeli za ruku i pravac dvorana i odbojka! Znači, ništa nije bio moj izbor, već praktično jedino rešenje. Roditelji su želeli da se bavim sportom, da ne provodim vreme na ulici, a u rodnom LJigu, osim odbojke nije postojalo ništa čime bi jedna devojčica mogla da se bavi – kaže jedna od najboljih igračica Lige, Jovana Jovičić.
Burnog duha bila je i kao školarac. Često se inatila, izbegavala treninge. Uprkos želji drugih da je motiviše, ona se protivila, jednostavno… nije je doticalo.
– Počela sam relativno kasno da se bavim sportom, tek u sedmom razredu. Retko sam išla na treninge, jednom u deset dana, pa bi me treneri kaznili, neigranjem utakmica. Ostala bih u svlačionici, ali… nisam tome mnogo pridavala na značaju.
Ipak, duboko u Jovani, krio se zaljubljenik u odbojku. Samo je očigledno da to nije imao ko da otkrije. Sve dok se nije pojavio jedan mlad čovek.
– Dolaskom Bogdana Veličkovića na mesto trenera, sve se promenilo. On mi je prišao na jedan potpuno drugačiji način, jednostavno znao je kako to da uradi. Tek tada sam počela ozbiljno da igram. Posvećivao mi je dosta pažnje, a ja sam to umela da cenim i da vratim na terenu. Pošto sam kasno počela da treniram, morala sam užurbano da savladam gradivo, koje sam propustila u mlađim kategorijama.
Mnogi danas sanjaju da postanu profesionalci, baš ovakvi kakva je Jovana, ali prva zvezda obrenovačkog tima kaže, da je za uspeh potrebno odricanje.
– U osmom razredu, zbog obaveza sa odbojkom, morala sam da izostanem sa ekskurzije. Uh… koliko mi je samo to teško palo. Kasnije, u srednjoj školi, znala sam da je odbojka moj život i odricanja sam počela lakše da podnosim. Nikada nisam otišla na ekskurziju u srednjoj! – podseća Jovičićeva.
Zbog usredsređivanja na karijeru, škola je morala da trpi i da čeka svoju priliku iz drugog plana.
– Jednostavno zbog obaveza, ocene u školi nisu mogle da budu na pređašnjem nivou. Prošle godine sam upisala fakultet, studiram ekonomiju. Kad završim karijeru, mislim da ću sportu reći zbogom – ocenjuje Jovana.
Ona otkriva da slobodnog vremena i nema mnogo, ali da se uz dobru organizaciju sve može postići.
– Tokom sezone zaista nemamo vremena da izlazimo mnogo. Volimo provod naravno, kao i svi ostali. Izlazimo ponekad u kafane, klubove, ali vreme provodimo i gledajući filmove.
Kroz karijeru, promenila je nekoliko klubova. Počela je u rodnom LJigu, u Spartaku, a onda se zaputila u Novi Sad, gde je branila boje Varadina, posle čega je usledila epoha u Lajkovcu.
Potom je prešla u TENT, tu bila dve sezone, a onda ponovo jednu „skoknula” do jata Lajkovčanki. Tada je izbacila Obrenovčanke iz plej-ofa, a ove sezone reklo bi se vratila Želji istom merom.
– Važno je da pobeđuje moj tim. Nije bitno kako ja igram. Više volim utakmice u kojima pružim slabiju partiju, a mi pobedimo, nego da zablistam, a da izgubimo!
Izvor i foto Sportski žurnal