Srpski reprezentativac napisao pismo sebi. Nikada nećeš postati ja ako ne veruješ porodici – između ostalog se navodi u pismu
Uradio je Miloš Teodosić ove godine sve o čemu je maštao. Osvojio je Evroligu sa CSKA, igrao u finalu Olimpijskih igara sa reprezentacijom Srbije i postao jedan od najboljih evropskih igrača u ovom trenutku.
Za sajt FIBA je napisao veoma zanimljivo i emotivno pismo desetogodišnjem sebi…
“Ćao Miloše! Imaš 10 godina i niko te još ne zove Teo. Treniraš u Valjevu sa svojim bratom i sanjaš da odeš negde. Možda u Beograd da igraš za neki tim, a zatim da postaneš deo veće sportske organizacije.
Običan si dečak, kao i svi tvoji prijatelju – ne loš, ali si prkosan i nestašan. Provodiš dosta vremena sa prijateljima igrajući se na ulici i srećan si sa rasporedom. Osam sati si u školli, minimum osam sati na ulici i dva sata spavaš. Sada možeš da sanjaš o medaljama i nagradama gledajući utakmice selekcije Jugoslavije sa zvezdama poput Bodiroge, Đorđevića, Divca, Danilovića. Siguran si da je nemoguće da ostvariš takav uspeh, čak i da misliš o tome. Ti ciljevi su predaleko i teško ih je stići. Ali ti, Miloše, si u Valjevu sada.
Za devet godina ćeš biti ubeđen da je košarka tvoj život. Godinu dana posle toga ćeš zaigrati u Grčkoj, biće to tvoj prvi korak u profesionalnoj karijeri – Olimpijakos. Onda će 2010. godine FIBA da te proglasi najboljim košarkašem u Evropi. Ludo je, imaš samo 23 godine, ali veruj mi da je istina.
Napustićeš Grčku i otići ćeš u Risiju gde ćeš imati dosta uspona i padova. Mnogo bolnih i velikih padova. Borićeš se sa mnogo protivnika, ali najvažnije – sa samim sobom. Teško je, ali ćeš postati jači. Biće ti potrebne četiri godine da shvatiš svaku grešku i to ćeš uspeti u Moskvi. Nagrada za tvoj naporan rad će biti neprocenjiva – postaćeš zvezda reprezentacije Srbije i vodićeš ih do dve istorijske srebrne medalje na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Konačno ćeš osvojiti Evroligu sa CSKA i svaka osoba u Valjevu će te nazivati legendom.
U redu je ako mi ne veruješ. Nastavi da radiš naporno i videćeš. Srećno!”