Prošlo je nešto više od pet meseci od kako je Srbija prvi put u istoriji dobila šampionku sveta, kada je reč o ženskom boksu.
Granice je pomerila Novosađanka Anđela Branković, koja je tim poduhvatom i postavila „domaći zadatak“ nekim budućim generacijama koje žude da jednog dana dotaknu tron.
U moru prethodnih uspeha, kruna svega bilo je osvajanje zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Nišu ove godine, kada je postala prva bokserka sa ovih prostora koja je zavladala planetom.
Anđela je bila gost “Dnevnog lista SPORT” te nam je otkrila neke nepoznate detalje iz svoje krijere:
– Od Dosadašnjih uspeha izdvojila bih samo u ove prethodne dve godine otkad sam se vratila u boks, jedini uspesi koje ubrajam kao neke velike. Prvenstveno od osvajanja državnog prvenstva u Novom Pazaru 2023. godine, gde sam na kraju obezbedila mesto nazad u reprezentaciji Srbije, jer se nisam dugo bavila boksom. Nakon toga usledila su veće stvari Evropska i Svetska prvenstva ove godine, ali zaista, ne mogu reći da sam zadovoljna, međutim, ponosna sam na taj period koji je prošao.
OSVETA ZA SARU
U kategoriji do 57kg savladana je Punrava Ruenros sa Tajlanda, za koju malo ljudi zna da se takmičila na Olimpijskim igrama pod imenom Jutamas Jitpong.
Tada je šokirala našu najbolju bokserku Saru Ćirković, izbacivši je, pa se Anđela u Nišu na neki način „osvetila“ za neuspeh svoje prijateljice iz nacionalnog tima.
– Sećam se davno kad je Sara došla nedavno, jer smo nas dve u fenomenalnim odnosima, kad mi je prišla i rekla zaista će ta devojka biti u mojoj kategoriji. Sećam se tog žara u njenim očima kada mi je rekla da zahteva od mene da je pobedim i da se tako na neki način „osvetim“ za taj poraz na OI.
– Sigurno da će taj meč biti upamćen po mnogo toga. Prvo to je final SP na kojem prvi put učestvujem pred domaćom publikom i koje se završilo najbolje moguće po mene, sa zlatom oko vrata i sa prvim zlatom u istoriji Srbije od osamostaljenja. Zaista jedan fenomenalan meč, vrlo zahtevan jer znam koliko mi je ta protivnica bila nezgodna, jer smo se nas dve već susretale na sparing kampu, gde je bila dosta nezgodna i dominantnija od mene.
Želja za osvetom se sama javila:
– Isto tako postoji i taj momenat kolegijalnosti i empatije prema Sari, kada sam saznala da će ta devojka biti kod mene u kategoriji da na neki način „osvetim“ taj Sarin poraz.
„I DANAS PROŽIVLJAVAM EMOCIJE“
Emocije iz niške dvorane „Čair“ nikad neće zaboraviti. Priznaje da posle ostvarenog uspeha nije bila ni svesna šta je uradila…
– Veruj mi da ja i to i danas sve proživljavam na neki način. Te neke stvari koje su se tada desile u Nišu, ja sam bila usko fokusirana na takmičenje, da meni tek sada vraćaju u sećanje i proživljavam kroz duboku svest koju tada nisam imala, pa isto tako i ta sama himna i pobednički tron… Kada sam zagazila na njega, u meni je sve stalo, samo su emocije krenule. Drago mi je što te emocije i danas mogu da doživim i što ih i dalje osećam, ne mogu da kažem istim intenzitetom, ali zaista nekim jakim intenzitetom koji je i dalje tu.
„DIŠEMO KAO PORODICA“
Atmosfera u ženskoj bokserskoj reprezentaciji je u skladu sa rezultatima. Druženje na pripremama, nastavlja se i van ringa, pošto su Sara Ćirković, Anastasija Luković, Natalija Šadrina, Milena Matović i ostale devojke kao jedna porodica.
– Naravno, apsolutno. Kod nas u reprezentaciji vlada odlična atmosfera i sigurno za to je zaslužan naš selektor Mirko (prim.aut. Ždralo) koji zaista podstiče tu atmosferu i nas da često provodimo vreme zajedno. Često imamo sastanke, što profesionalne prirode, što na prijateljskoj osnovi, gde možemo svi zajedno da se povežemo i da zaista budemo jedan tim. Da ličimo na jednu porodicu, jer mi kada se nađemo u jednom kampu, kada se nađemo u godini koja je sveobuhvatna kao što je to bila 2024. gde smo šest meseci bukvalno svi živeli zajedno, ukoliko ne postoji lepa atmosfera jednih prema drugima, ne možemo da izrodimo te lepe rezultate kao što je bilo prošle godine na EP u Beogradu i ove na SP u Nišu. Nadam se da će to biti samo odskočna daska za ono što tek možemo da napravimo, kada izađemo u svet.
Novi Sad – grad koji je iznedrio šampione. Anđela je nastavila utabanom stazom legendarne braće Kačar, Tadije i Slobodana, može li neko nju da nasledi?
– Daće Bog da bude tako. Možemo reći da je Novi Sad u bivšoj Jugoslaviji krase upravo braća Kačar sa rezultatima u boksu. Nadam se da ću ja biti začeće uspeha kako za ženski boks, tako i generalno. Da ne budem jedina žena koja pravi rezultate, da to budu i neke naredne generacije što se tiče mlađih uzrasta, kao i muškaraca i devojaka u seniorskom pogonu.
NAJVAŽNIJE OSOBE U ŽIVOTU
Otkrila je svetska šampionka Anđela Branković koliko joj znače imena Milene i Ljubice:
– Mislim da su to dve najbitnije osobe u mom životu. Bez obzira na sve, to su dve moje najbolje drugarice. Milena je moja koleginica iz reprezentacije i cimerka u sobi. Ona prolazi sve te stvari koje prolazim i ja, kao aktivni akter svih dešavanja. Bilo da je to pobeda ili poraz, zajedno slavimo i tugujemo, što u sobi što na tribini ili na pobedničkom postolju.
– Ljubica je s druge strane neko ko je zaljubljenik u sport i boks, nas dve smo zajedno igrale odbojku i veže nas veliko prijateljstvo. Moram napomenuti i moju sugrađanku Draganu Jovanović, koja je osvojila bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu.
VEĆ RAZMIŠLJA O TRENERSKOM POSLU
Da knjiga i uspesi idu pod ruku, svedoči i Anđelin primer. Srpska reprezentativka je završila Fakultet za Fizičko vaspitanje, pa već razmišlja i o trenerskim vodama, jednog dana kad bude okačila „rukavice o klin“.
– Trenerskim poslom sam se bavila i ranije. Imam iskustva da budem to i kao personalni i kao bokserski trener. Sada ipak ne gledam previše daleko kada završim karijeru šta je to čime bih se bavila dalje. Naravno, ne planiram da sedim skrštenih ruku. Imam određeno iskustvo, mada mislim da bi se oprobala u nečem drugom. Želim da završim Master do kraja godine i da upišem doktorat, sad već o tome razmišljam. Nekako nisam imala ambicije, ali kada je došao Master, tako sam dobila volju. Ne bih volela da ostavim tu priču nezavršenu. A, za dalju karijeru ćemo videti, trenutno ne gledam dalje od boksa, on mi je u fokusu.
„ŽELELA SAM DA ODUSTANEM I ZAVRŠIM KARIJERU“
Nije zaboravila trenutke ni kada je bila spremna da završi profesionalnu karijeru. Prisetila se tih teških momenata:
– Apsolutno, to su ključni momenti iz kojih sam se izdigla. Mislim da su mnogi ljudi upućeni u to da sam ja neko ko je već pravio pauze. Imala sam jednu malu pauzu od sedam-sedam ipo meseci, a potom i onu dužu za koju sam ja lično mislila da je moj završetak karijere! U tom momentu kada sam te 2020. godine odlučila da više ne treniram, to je za mene bio prekid. Prosto, Mirko Ždralo je bio ključni faktor u svemu tome da se ja ponovo vratim. Naš selektor i doskorašnji trener u mom bivšem klubu. Mislim da bez tog njegovog prvog koraka, sve ovo što smo napravili ne bi bilo ni moguće. Tako da zasigurno, ovo je do sada velika stvar. A to što imamo odustajanja tiče je česta pojava, neretko pred nastupe imam tremu i pitam sebe dal je moguće da mi se sve ovo događa? Šta mi to treba? Da li ću razočarati ili da li ću ispuniti očekivanja trenera? Milion je tu stvari koje prolaze kroz glavu, ali na kraju sve to ispadne pozitivno.
Kao glavnu prekretnicu označila je sledeće:
– Sigurno da je ključni momenat u mojoj karijeri bio poraz na Tajlandu od reprezentativke Turske, jer je to bio moj put do Olimpijskih igara, na koje na kraju nisam ni otišla. Tako da, eto, porazi i teški momenti, volja ili želja za odustajanjem uvek tu postoje, ali kada se iz tih ključnih stvari izdignemo, napravimo korak dalje.
VELIKE ZASLUGE NENADA BOROVČANINA
Srpski boks u svim selekcijama, a posebno u ženskoj i muškoj seniroskoj beleži rezultate kao nikad pre. Kod dama je, svojevremeno, na prste jedne ruke moglo da se izbroje takmičarke, sada se ne zna koja je od koje uspešnija.
Zbog toga se nameće pitanje da li pristalice nacionalnog tima mogu da očekuju u budućnosti još veće uspehe.
– Malo je nezahvalno da pričamo o nekim očekivanjima, nerealno je. Ja kao prva ne volim da ljudi od mene nešto očekuju, jer uvek tada imam pritisak, ali sigurno je da bez pomoći i ulaganja, što naš Savez to sada radi na čelu sa predsednikom Nenadom Borovčaninom i sa svim tim uslovima koje imamo, možemo da se nadamo rezultatima u budućnosti. Sama ulaganja do sada koje smo imali, doveli su do toga da na prošlom EP napravimo onakve rezultate i u muškoj i ženskoj konkurenciji – kaže Anđela.
Zastala je potom, pa nastavila:
– S druge strane, imali smo SP, mi žene ove godine gde s određenim ulaganjima i uslovima, mi smo odatle iznedrili tih šest medalja koje smo imali. Sigurna sam da će i buduća ulaganja i ideje, koje ima naš Savez i predsednik Nenad Borovčanin doneti još mnogo toga. A, mi ćemo naravno sve to da iznesemo na leđima i na kraju zajedno slavimo.
SVE PODREĐENO LOS ANĐELESU
Bliži se Los Anđeles i Olimpijske igre, san svake sportistkinje i sportiste? Anđeli su u Parizu 2024. oduzete nepravednom odlukom sudija.
Sada ima dovoljno vremena da se pripremi za nove izazove u najčuvenijem gradu Kalifornije, koje se održavaju 2028. godine:
– Na kvalifikacionom turniru sam ostala bez OI, izgubila sam podeljenom odlukom. Bila je to bliska borba, koju sam ispustila na stranu protivnice. Shvatila sam tad da ne treba da budem dominantnija, već bolja od protivnice, kako bih rešila meč. Bez obzira što mi je Pariz iskliznuo iz ruke, na društvenim mrežama sam odmah napisala da za mene već tada počinje novi olimpijski ciklus. Tako da sve ono što planiram u budućnosti jeste fokusirano da se odmah plasiramo na Olimpijske igre. Daće Bog da to bude odmah na kontinentalnom takmičenju.
O saradnji sa srpskim selektorom Mirkom Ždralom, koji joj je bio trener i u doskorašnjem klubu „Obiliću“iz Zvornika, ima samo reči hvale:
– Da nije bilo tog čoveka koji me je pozvao i setio se da postojim, da sam ranije imala neki potencijal, ne bi se ni napravio taj rezultat. Čovek koji je imao neku viziju da sprovedemo u delo, s kojim ja sarađujem i dan danas iako nismo više zajedno u klubu, okolnosti su takve, ali i dalje uspešno radimo na reprezentativnom nivou, što mislim da je znatno više i važnije. Sanjamo iste snove, imamo iste vizije, tako da sve što dolazi biće plod našeg zajedničkog rada. Velika je uloga bila njegova, mi smo samo to sproveli u delo i došli do svetskog trona. Nadam se da ćemo isto tako stići do svetskih vrhova i uspeha.
Iako je promenila klub, nadimka ne želi da se „odrekne“, jer se ponosi kada joj kažu „ženski Obilić“.
– Ne bih volela da se promeni. To što sam ja nedefinisana po pitanju kluba je drugo, ali taj ženski Obilić se meni sviđa i ne bih ga menjala – zaključila je Anđela Branković u intervjuu za naš portal.
Sport.org.rs/B.S./