Kako reče Željko Drčelić nakon što je uveo najlepše moguće iznenađenje za kraj 2025. godine – Zvezdin vojnik. Tačno je to Džoel Bolomboj. Koliko je samo nedostajao taj skromni vladar reketa! Uz dužno poštovanje grupi simpatičnih momaka koja je stigla ovog leta na Mali Kalemegdan, u zvezdaškim očima je Džoel Bolomboj i dalje iznad svih. Tata – jednom rečju. Prošlo je devet meseci otkako se vratio u Ameriku ne bi li obavio operaciju jedne od atipičnijih povreda u svetu sporta (Lisfrankov prelom). U međuvremenu je, hronološki – ležao, hramljao, ponovo učio kako da hoda, trčkarao, sve dok nije dobio dozvolu da konačno krene da trenira individualno. Čekanju je konačno došao kraj, a koliko je centar rođen u Donjecku nedostajao crveno-beloj javnosti, najbolje se videlo odmah na istom novogodišnjem koktelu.
Ovacije čim je kročio u salu, aplauzi, emocije… Novinari hrle da čuju tog dobroćudnog diva posle devet meseci. Među njima – i mi. Dočekali smo svoju priliku i pokušali da ispitamo Džoela o mukotrpnom periodu oporavka iz nešto drugačijeg ugla. A, on nam je, kao što je to i ranije vazda činio, ljubazno izašao u susret i odgovorio na pitanja…
– Nisam znao šta mi se dogodilo sa stopalom, ali sam znao da je povreda ozbiljnija. Samo što sam ja u svojoj glavi imao da sam polomio stopalo – da bih saznao da je stvar zapravo mnogo gora. Vremenski, nisam razmišljao o devet meseci, 18 ili godinu dana, fokus mi je bio na tome da se oporavljam iz dana u dan. Svaki dan zasebno, bilo je to dugačkih osam i po meseci – rekao nam je Bolomboj uz blagi osmeh jer je sve to konačno iza njega.
Nije to samo oporavak – mnogo je faktora…
– Kod ovakve povrede, jednostavno ne možeš da kontrolišeš neke stvari. Možeš da imaš najboljeg hirurga na svetu, tvoje telo mora da zaceli ranu kako treba. Mnogo faktora ne može da se kontroliše. Hirurg mi je vratio kost na mesto, ali nakon toga nisam mogao da hodam uopšte skoro dva meseca. Morao sam, pritom, da brinem i o „zamor prelomu“ (pukotina u kosti uzrokovana iznenadnim pojačanjem aktivnosti). Kad sam krenuo da hodam, morao sam da učim ispočetka kako to da uradim, baš kao i sve ostalo. Ali, dan po dan, bio je to pakao – dodaje Džoel.
U međuvremenu, Zvezda je otišla u plej-in Evrolige, ali tamo ništa nije uradila. Došao je novi trener, neka prilično drugačija grupa momaka, pa Bolomboju tek sledi period upoznavanja. Mada je u međuvremenu – sve pomno pratio.
– Gledao sam sve utakmice. Mislim da se i dalje malo tražimo, ali imamo sjajnu grupu momaka i svi daju sve od sebe. Jeste sve to sport, ali imali smo uporno problema sa povredama i teško je tako igrati. Ipak, u datim okolnostima, srećan sam jer smo se snašli najbolje što možemo – ističe pouzdani centar i dodaje da mu je nedostajao Beograd:
– Da, da, nedostajao mi je Beograd! Bio sam baš uzbuđen zbog povratka. Kao što sam rekao, dugačkih osam, devet meseci, ne znam više ni sam, izgubio sam pojam o vremenu.
Kao što to biva i u Beogradu, imao je društvo dok je pratio utakmice svog kluba.
– Da, gledamo sve utakmice, Evroliga ili ABA liga. Mojoj ženi se zapravo više sviđa Beograd, Evropa generalno, od Amerike.
Neplanirana pauze jer je naišao i Tomislav Tomović. Usledio je srdačan pozdrav, pa i Džoelova potvrda da mu je nedostajao pomoćni Zvezdin trener. Potom, nastavak priče:
– Mojoj ženi se više sviđa život ovde, u inostranstvu. Bila je spremna da se vratimo, baš kao i moj sin.
Za kraj, ono što nas sve zanima – kad ćemo Bolomboja opet videti na parketu?
– Nisam siguran, znaću više u narednim danima. Tek sam stigao, videćemo sutra kroz razgovor – rekao nam je u ponedeljak uveče sjajni i oporavljeni centar Crvene zvezde.
Sport.org.rs/O.J./