Da li će svet ikada imati boljeg belog košarkaša? Teško! Lopta, koš i igra nadirali su u predvorje Draženovog srca i oplemenjivali se, a on ih je publici vraćao kroz božansku virtuoznost.
Košarkaški Mocart Dražen Petrović prerano nas je napustio, stradao je u saobraćajnoj nesreći 7. juna 1993. u 29. godini, ali sećanje na njega baštine generacije, s kolena na koleno, naša deca. Iz svih bivših republika SFRJ. Bio je jedan od najboljih košarkaša Jugoslavije i sveta svih vremena.
Njegova majka Biserka se trudi da se takav velikan i bivši as Šibenke, Cibone, Reala, Portlanda, Nju Džersija, jugoslovenske i hrvatske reprezentacije nikad ne zaboravi.
„Mladima danas treba pričati o Draženu, i to ne samo o tome kakav je bio sportista, već kakav je bio čovek. Od malih nogu, kada je krenuo u vrtić, kod njega se javljala osobina da pomogne i usreći nekoga. Na terenu je bio sasvim drugačiji, išao je do krvi, na pobedu, čak i kada je igrao sa rođenim bratom. Privatno je bio toliko povučen i misaon, da je to teško opisati. Bio je najsrećniji kad pomogne nekom. Mislim da bi posle okončanja košarkaške karijere bio najveći humanitarac, tako se ponašao. Teško mu je bilo da predstavi tu svoju stranu kada je igrao jer nije imao vremena. Na meni je da pričam dok mogu, a mladi kroz Draženov muzej i priče mogu da saznaju kakav je bio on i kako se ponašao“, kaže Biserka Petrović za „Sport“.
Dražen je bio veliki radnik a kada se to spoji sa njegovim talentom dobije se, po mnogima, najbolji beli košarkaš svih vremena?
„Zoran Slavnić je prvi Dražena uveo u prvi tim Šibenke, dao mu je samopouzdanje i igru. Dražen je u tom periodu uplovio u stariju generaciju, što tada nikom nije pošlo za rukom, ali je on svojom mladošću učinio stariju generaciju boljom, uspešnijom. Pojavom i ponašanjem na ljude je prenosio harizmu, a da nije bio svestan toga. Bio je jednostavan. Tako je bilo i kada je otišao u Real. On je u svom poslu video ono što drugi nisu, ali sam znala da je Dražen poseban. Od rođenja je bio takav da ste ga morali odvojiti od svega. Njegove oči su se na rođenju smejale i plakale. Ostao je kod njega taj harizmatični pogled i to je teško opisati“.
Ko sve dolazi u Draženov muzej?
„Dolaze sve generacije – deca koja uče kuvanje, ekonomiju… Ma, svi dolaze. Bio mi je i jedan doktor, koji živi i radi u Ljubljani i rekao mi je: “Gospođo Petrović, onaj Draženov potez mi je još urezan u sećanju. On nije igrao košarku, on je svirao po terenu”. On se igrao, njega novac nije zanimao. To je njegova priča, ali ne možete je dovoljno ispričati jer je ona još jaka“.
Koliko vas raduje to što Dražen nije nestao iz država bivše SFRJ?
„Za mene je to još veći uspeh, jer Dražen pripada svima nama. Dražen je uvek govorio da bi Jugoslavija dobila “drim tim” 1992 na Olimpijskim igrama u Barseloni. Vidite kakve smo igrače imali, svi su od nas učili sa Balkana. Sećate se Slavnića, Kićanovića, Dalipagića… Vidite sada i Đokovića. Sport je nešto što briše sve granice. Godine će pokazati da nije trebalo naše države da se rastaju jer su otišli mladi ljudi, a na njima svet ostaje. Moramo da izbacimo politiku, nismo mi ničemu krivi. Bilo je par ljudi koji su želeli to, ali je to njihov problem. To su neke druge teme, ali mi u razgovoru navodimo ono što je kvalitetno i ono što nas pokreće. Prošlo je 32 godina od tragedije, ali nemam pravo da se drugačije ponašam ako mi dođu ljudi i kažu da su došli da se nadišu Dražena. To je moja priča, jeste teška.“
Spona između Novaka i Dražena?
„Kada gledam Đokovića, vidim da je poseban. Novak kao da mi je iz kuće izašao. Kad on igra, vidim mog Dražena. Ja se nerviram kad Novak gubi, silno radujem kad pobeđuje. Imaju dosata sličnosti, uživam da ga gledam. Novaka svi vole. Uspešni sportisti ne žele da budu zvezde, već obični ljudi. Njih dvojica su globalne ličnosti. Žalosno je što nas danas ne vode takve ličnosti, već neke druge“.
Na kraju, gledate ti Evroligu?
„Uživam da gledam Crvenu zvezdu u Evropi, pratim je jer je Arena puna, ljudi se vesele, a mi u Hrvatskoj smo to izgubili“, zaključila je Biserka Petrović intervju za „Sport“.
Sport.org.rs/ I. V.