Sead Sušić (72), nekadašnji as FK Crvena zvezda i ako ne najveći, onda sigurno jedan od najvećih boema eks jugoslovenskog sporta, u nedjelju je doputovao u Sarajevu, gde je dan kasnije prisustvovao poslednjem oproštaju od Halida Bešlića.
„HALID NAS JE SVE ZADUŽIO“
-Naravno, u Sarajevo sam došao zbog našeg Halida – rekao je Sead Sušić, stariji brat legendarnog Safeta Sušića, u ekskluzivno za „Sport“, te dodao:
-Halid mi je bio kao brat. Jednostavno, nisam nikako mogao da ne dođem… Naše druženje je trajalo 50 godina.
Podsetili smo potom Seada da je rahmetli Halid jednom prilikom za sportske medije izjavio:
„Safet Sušić je najbolji fudbaler sa naših, eks jugoslovenskih prostora svih vremena“, a takođe dodao je i ovo: „Volio sam gledati i Seju Sušića, Dragovića, Bajevića, Vladića, Baku, Šećerbegovića, Kovačevića, Zajeca, Mlinarića, Đajića, Hasanagić, Dimitrijevića, Pižona, Piksija naravno, Deju Savićevića… – to je svjetski vrh“.
-Ma Halid nas je sve zadužio svojom dobrotom. Ne sjećam se da mi ništo u životu teže palo od njegovog odlaska… Sretan sam što sam bio prijatelj sa jednim takvim čovekom kao što je bio Halid. Malo je takvih ljudi, on je prosto neponovljiv… – istakao je Sead Sušić sa knedlom u grlu i suznih očiju.
Nekadašnji fudbaler zavidovićke Krivaje, Crvena zvezde, Kolorada (SAD), Toronta (Kanada), Liježa (Belgija) i Molenbeka (BiH), te reprezentativac bivše Jugoslavije, danas živi na relaciji belgijski Lijež – Čaklje kod Podgore (Hrvatska), gde ima veliku kuću tik uz obalu mora.
– Najviše vremena provodim u Čakljama – otkriva nam Sead Sušić.
U spomenutom malom primorskom mjestu na Jadranu rođena je majka Seadove supruge Irene…
– Imamo kuću u Čakljama, apartmane. Supruga se brine o tome, ona to sve vodi, a ja uživam uz more.
„POBEDIO SAM OPAKU BOLEST“
Pre desetak godine, podsetimo, Seadu je dijagnostifikovan tumor.
– Već duže vreme, nakon operativnih zahvata, prvo na debelom crijevu, a potom i na plućima, osećam se dobro. Uspio sam da pobedim i tu opaku bolest. Lekarski nalazi sada su dobri, a nadam se da će tako biti i na sledećoj, redovnoj kontroli.
Borba s opakom bolešću nije bila nimalo lagana, posebno ne nakon operacije pluća.
– Živ čovek sve izdrži. Ne vraćam se mnogo na to šta je bilo. Gledam naprijed, idem dalje. Sada uživam u krugu porodice, a najviše kad smo svi zajedno u Čakljama… Ne mogu reći da me ne muči nostalgija za našim krajevima, naprotiv, ali sam se u ovim penzionerskim danima skrasop u Čakljama, gde mi itekako prija klima. Posebno sada, nakon bolesti… Odavde ni Sarajevo nije daleko. Radijus kretanja mi je, inače, Lijež – Čaklje – Sarajevo, ne idem nigdje drugo.
A onda je Sead okrenuo tok razgovora.
– Voleo bih da se u ovoj mojoj životnoj priči osvrnete i na medijsku hajku koju je u tom mom najtežem životnom periodu, dok sam se borio s opakom bolešću, organizirao jedan fudbalski menadžer, koji je do prije nekoliko godina, kako sam saznao, bio kamiondžija.
To je bilo uoči Mundijala u Brazilu 2014. godine.
„NISAM HTIO PRODATI BRATA ZA 100 HILJADA EURA“
– Tada su sa svih strana razapinjali mog brata Safeta, koji je tada bio selektor reprezentacije BiH, te sina Tina (fudbaler – op.a.) i mene.- ispričao je ekskluzivno Sead Sušić potpisniku ovog teksta prije sedam godina:
– Ne znam više ni ime tom menadžeru, a ne bi bilo korektno da spominjem ime tog igrača, jer možda on nije ni znao za njegovu nemoralnu ponudu. Jednostavno, nisam pristao da za 100.000 eura guram igrača tog menadžera prema našoj reprezentaciji, odnosno da molim Papeta da ga pozove. To ni za jednog igrača nikad ne bih uradio, ni u ludilu. Svi znamo da Pape nije imao nijednu mrlju u karijeri, a neki su ga optuživali da je napravio privatnu reprezentaciju. Ma, da sam Papetu samo spomenuo tu mogućnost guranja nekog igračića, on bi me se odrekao.
Naglašava: „Takav je on“.
-To sam i rekao tom menadžeru… Zar bi neko za 100.000 eura prodao brata!? Kad je odveo reprezentaciju na Svjetsko prvenstvo 2014. godine, a do tada to nismo mogli ni da sanjamo, nije ni stigao na prvu utakmicu u Brazili, a već su ga bušili… Ležim u bolnici, raspadam se, a čitam kako guram sina u reprezentaciju. Ne znam je li to smešno ili žalosno. A Tino je kao dete sanjao da igra za našu reprezentaciju. Kao dete se divio Edinu Džeki i društvu. A onda 100 posto nedužan doživi takve stvari… – ogorčen je Sušić.
Inače, životni, ali i fudbalski put našeg fudbalskog boema, koji je izgradio zavidnu igračku karijeru, počeo je u rodnim Zavidovićima.
– U to vreme, za mene su se otimali svi veliki klubovi iz bivše Juge, od Hajduka i Dinama do Crvene zvezde. Tada smo igrali turnire republika bivše SFRJ, gde je sve vrvelo od talenata.
Legendarni trener Crvene zvezde i reprezentacije bivše Jugoslavije Miljan Miljanić glavni je krivac što se preselio u Beograd.
– Zvezda je uvek bila veliki klub, najveći na prostorima bivše države, pa i šire, i prije nego što je moja generacija stupila na scenu.
„USPEO ZAOBIĆI ZAKONE FSJ“
Interesantan je podatak da je Sead Sušić bio prvi profesionalni igrač u bivšoj SFRJ koji je uspeo da karijeru nastavi u inostranstvu pre 28. godina!
– Uz pomoć, odnosno savete, nekadašnjeg generalnog sekretara Zvezde Slobodana Ćosića, koji je u vreme kad sam hteo da idem sa “Marakane” već bio u penziji, uspeo sam zaobići tadašnje stroge zakone Fudbalskog saveza Jugoslavije. Uzeo sam, naime, ispisnicu iz Zvezde i preko Ćosićevog prijatelja se registrirao za jedan amaterski klub iz Beograda – Grafičar, koji mi je odmah izdao i ispisnicu iz tog „malog“ kluba. Svu tu papirologiju završio je Ćosićev prijatelj, neki direktorčić u Grafičaru…
A u zakonima FSJ pisalo je da u inostranstvo pre 28. godine ne mogu ići profesionalci.
– Tako sam ja otišao kao amater… To je bila ta rupa u zakonu na osnovu koje sam prošao samo ja. Posle su i nju zatvorili.
Usledio je odlazak u Kolorado, a potom i u Toronto.
– Tada nije bilo zimskog prelaznog roka, a morao sam negde da igram. Tamo to tada nije bio fudbal, već više šou.
„NAJBOLJI GOST U KAFANI“
Na našu konstataciju da poznati sarajevski ugostitelj Hasan Hajdarević često ističe da mu je najbolji gost bio Sead Sušić, jer odmah na sto ide flaša viskija i pitanje: “Šta pije kafana?”, Sead kratko, kroz smešak dodaje:
– Ne bih o tome.
Nakon kraće pauze, dodaje:
– Istina, volio sam život, druženje. Volio sam da se družim i da svi oni koji su oko mene, uživaju u životu kao i ja. Da sam se posvetio samo fudbalu, sigurno bih postigao više.
Danas, međutim, žali što nije još bolje iskoristio veliki fudbalski potencijal.
– U principu, ne volim ili ne mogu da pričam o sebi, ružno je kad neko hvali sebe. Bio sam to što sam bio, neka drugi procenjuju koliko sam vredio u to vrijeme. No, kad vreme prođe i kad baciš pogled ili se osvrneš na ono što je bilo, shvatiš gde si pogrešio. U tim ludim godinama misliš da možeš sve stići, i da igraš i da uživaš u životu, ali sve ima svoju cijenu.
A popularni Sejo to je sigurno dobro platio, mada, kako kaže, pored svega, ne može da se požali na igračku karijeru.
– Mislim da na terenu nisam pružio ni 50 posto od onoga koliko sam mogao. Niko mi, međutim, nije kriv što sam izabrao takav život. Bilo je takvo vreme i ne treba kukati – kaže za kraj legendarni Sead Sušić.
IZ LIČNE KARTE
Sead Sušić rođen je 3. januara 1953. godine u Zavidovićima, gde je i napravio prve fudbalske korake. Igrao je na poziciji napadača… Za Crvenu zvezdu je od 1970. do 1978. godine odigrao 80 utakmica i postigao 25 golova. Posle ga je fudbalska bubamara odvela u Kolorado (1978. godina) Toronto (1978.), Lijež (1978. – 1980.) i Molenbek (1980. – 1982.).
– Što se tiče Papeta i mene, to poređenje, u principu, nema smisla… Bolji je onaj koji je imao bolju karijeru. Dakle, Pape, koji je bio veličanstven igrač – rekao je Sead, te dodao:
– Kad sam bio klinac u Zavidovićima, moji idoli su bili Vahidin Musemić iz Sarajeva i Fikret Pike Mujkić iz Željezničara. To su bili majstori te čudesne igre.