Srpski teniser Novak Đoković izneo je očekivanja na konferenciji za medije, pred start ovogodišnjeg Australijan opena.
Rekorder po broju titula u Melburnu (10) imaće priliku da trijumfom na prvom turniru „velike četvorke“ stigne do 25. Grend slema i postane apsolutni rekorder. Posao mu je, istina, otežan, jer je u strani kostura zajedno sa braniocem titule Janikom Sinerom iz Italije, na koga može da naleti u polufinalu.
Pred start takmičenja, Nole je govorio o ambicijama:
– Srećna Nova godina svima. Sjajno je što sam opet ovde, 21. put na Australijan open. Još 2005. sam se ovde prvi put kvalifikovao za slem, igrao sam na Rod Lejveru protiv Marata Safina, koji je posle toga osvojio titulu. Uvek volim da igram u Australiji – počeo je priču Đoković, pa dodao:
– Završio sam sezonu u prvoj nedelji novembra, mnogo je prošlo od poslednjeg zvaničnog meča. Uzeo sam više vremena da izgradim opet svoje telo i da se spremim. U poslednje dve godine to je bio najveći problem, to i brzina oporavka. Imao sam mali problem fizički koji me je sprečio da idem u Adelejd, ali zasad je ovde sve super. Uvek ima nešto u životu tenisera, neki problem, ali generalno se jako dobro osećam.
Reči su same nadirale:
– Mnogo se priča o 25. Grend slemu, ali više se usresređujem na ono što sam već postigao, nije ni 24 loš broj. Želim da malo smanjim pritisak sa sebe. Pritisak je uvek tu, ali ne osećam taj mentalitet „sad ili nikad“. Zahvalan sam na prilici koju imam da se takmičim ovde. Prošle godine sam ovde imao sjajnu borbu sa Karlosom. Znam da kad sam zdrav i kada složim slagalicu, mogu da pobedim bilo koga. Da nemam tu vrstu samopouzdanja, ne bih ni pričao sad ovde s vama. I dalje imam želju. Znam da su Siner i Alkaraz na drugom nivou u odnosu na druge, ali to ne znači da niko drugi nema šansu.
Pričao je i o svim uspesima koje je postigao kroz karijeru. Međutim, nije se složio sa konstatacijom da mnogi sportisti više žale za onim što nisu postigli.
– Ne znam da li bih se saglasio s time. Neki sportisti žale za time što možda nisu ostvarili neki cilj, ali veliki je broj onih sportista, barem onih koje sam ja slušao, koji cene ono što su uradili. Sve je stvar lične perspektive. Ja sam poslednji koji bi trebalo da se žali, oborio sam manje, više svaki rekord, zahvalan sam tenisu na prilici da živim san, putujem svetom… Uspesi su najveći motiv i zvezda vodilja, ali nije to jedino – interakcija s ljudima, ljubav prema igri, adrenalin kad se izlazi na teren, to je kao droga, mislim da se i mnogi drugi sportisti slažu s time. Često me pitaju kada će da dođe kraj za mene, ali još ne razmišljam o tome, tu sam i takmičim se. Kada mi to sazri u glavi, podeliću to s vama, i onda možemo da pričamo o oproštajnoj turneji, ali sada sam i dalje broj četiri na svetu, takmičim se sa najboljima na svetu, nema potrebe za tom diskusijom.
Neizbežno je bilo pitanje o izlasku iz PTPA organizacije, koju je osnovao sa prijateljem Vašekom Pospišilom:
– Pa, iskreno, bilo je teško jer sam ja jedan od dvojice osnivača kanadskog PTPA entiteta, koji je bio neprofitna organizacija, zajedno sa Vasekom Pospišilom. I Vasek i ja smo uložili mnogo srca, duše i energije u osnivanje PTPA te 2020. godine kada je zvanično nastao, ali meni je trebalo mnogo godina pre toga, pokušavao sam to nekoliko puta, ali nisam uspevao. Potom smo, uz Vasekovu posvećenost i neverovatnu energiju, uspeli to da ostvarimo. Od prvog dana misija je bila jasna. Želeli smo asocijaciju koja će igračima dati jači glas i koja će, nadam se, moći da doprinese tome da se poveća broj igrača koji mogu da žive od ovog sporta na svim nivoima. Naročito u onom prvom ili drugom rangu profesionalnog tenisa, jer širom sveta postoje hiljade igrača. Mi sedimo ovde i pričamo o čekovima od više miliona dolara za pobednike, ali ne pričamo o onom osnovnom nivou. Tamo je borba za opstanak stvarna. To je bila moja lična namera 2020. godine kada smo je osnovali. Bio sam broj jedan na svetu. Uvek sam pokušavao da koristim svoj glas, svoju platformu i uticaj za opšte dobro kad god sam mogao, da koristim tu platformu za slabije rangirane igrače, kako bi se čuo njihov glas i saznalo o njihovim borbama i izazovima. Bio sam u Savetu igrača unutar ATP strukture, mislim četiri ili pet godina kao predsednik. Znam kako sistem funkcioniše i i dalje smatram da nas sistem izneverava – kazao je Novak.
Na kraju je zaključio:
– Mislim da se struktura, način na koji je postavljena i vođena, mora menjati.Bila je to teška odluka za mene da napustim PTPA, ali morao sam to da uradim jer sam osećao da se moje ime koristi, čak i previše koristi, u skoro svakom članku ili komunikacionom kanalu. Osećao sam da ljudi, kad god pomisle na PTPA, misle da je to moja organizacija, što je od samog početka bila pogrešna zamisao. Ovo je trebalo da bude organizacija svih igrača, bez izuzetka, i muškaraca i žena. Takođe, nije mi se svidelo u kom pravcu rukovodstvo vodi PTPA, pa sam odlučio da se povučem.Da li to znači da ne podržavam PTPA? Ne. I dalje im želim sve najbolje, jer smatram da u našem ekosistemu ima mesta i potrebe za organizacijom koja je 100% isključivo zastupnik igrača. To je sve. Što se tiče tužbe u Majamiju u martu prošle godine, delom sam izašao i zbog toga, jer se nisam slagao sa svime što je tamo navedeno i odlučio sam da ne budem jedan od igrača tužilaca. To je takođe bio jedan od velikih razloga.Šta je, tu je. Kao što sam rekao, nadam se da će nastaviti da napreduju, da postoje, rastu i razvijaju se. Nadam se da će igrači moći da prepoznaju viziju koju asocijacija ima. Nadam se da će ta vizija biti jasna ljudima koji su i dalje na čelu PTPA. Ja je ne vidim tako jasnom kao što je bila 2020. godine, ali videćemo šta će se desiti. – bio je jasan Novak Đoković.
Njegov rival u prvom kolu biće Pedro Martinez, 71. teniser sveta iz Španije, protiv koga Nole nikad nije ukrstio rekete.
Sport.org/B.S./