Partizan i Crvena zvezda gaje jedno od najstarijih, najbogatijih i bez sumnje najvećih rivalstava u Evropi, ali i u svetu. Međutim, već godinama te tenzije prevazilaze sve mere i pretvaraju se u mržnju, prezir, revolt, pa i potrebu za fizičkim obračunom…
Pamte svi vremena kada su navijači večitih imali neke ozbiljne obračune tokom kojih su stradali i nedužni ljudski životi. Tako da, nikada delije i grobari nisu bili na „istoj talasnoj dužini“ i određenih sukoba je oduvek bilo. Ipak, gledajući ove tenzije koje postoje danas između dve strane Topčiderskog brda, pitanje je da li one stare mogu i da „prismrde“ novim.
Sve se negde poklapa sa početkom Partizanovog uspona u košarkaškom klubu. Kako su apetiti porasli, a večiti se ponovo izjednačili po kvalitetu u sportu pod obručima, rivalstvo je u većem obliku opet krenulo da tinja. Da li su klubovi svojim konstantnim saopštenjima i tužakanjima, bez umeća da prihvate poraz, podstakli da ono pređe sve granice? Ili su, možda, društvene mreže, kao i u mnogim drugim slučajevima, kao veliki „kancer“ društva, uticale i na to? Ili nam je jednostavno u krvi da sportsko nadmetanje stavljamo ispred mnogih važnijih stvari u životu…?
Šta god da je – treba da mu se stane na kraj. Prosto, što je previše – previše je. Pitao je Željko Obradović pre par godina: „Ko seje mržnju?“ Jasno je da i igrači i funkcioneri i jednog i drugog kluba neretko imaju ispade koji onu drugu stranu razjare. Ali, kako reagovati na najnoviju izjavu Karlika Džonsa u kojoj, citiramo, kaže: „Biću iskren. Ja ne mrzim nikoga i ne mogu to da kažem, ali Zvezdu… njih baš ne volim. Otvoreno kažem – ne volimo se i shvatamo te utakmice protiv njih lično„.
Zašto? Šta je razlog? Šta je povod da najbolji igrač, lider, predvodnik Partizana i čovek koji je i sam više puta isticao da treba da predstavlja najbolji primer svojim saigračima, izjavi nešto ovako? Kako kaže, sve to u želji da se uklopi u ovu našu košarkašku kulturu. I to treba da nam bude za nauk. Kada igrač takve klase kao što je Karlik Džons primeti da treba da padne na niske nivoe i oseti nešto više od sportskog rivalstva protiv Crvene zvezde, znači da smo kompletno svi u njegovom okruženju zakazali i da to nije mišljenje kojim treba da se vodi. Počevši od navijača, medija, pa do stručnog štaba i funkcionera kluba.
Ističe Ostoja Mijailović često da se radi na ozdravljenju odnosa između Zvezde i Partizana od promena u vrhu na Malom Kalemegdanu. Neki konkretni primeri toga se i dalje ne vide. Predrag Mijatović je pre nekoliko dana prisustvovao rođendanu večitog rivala i povukao prvi ozbiljan potez kada je u pitanju slanje najbolje slike u javnost. Ali, nije dobro što Željko Obradović na to reaguje „kiselim“ pogledom i odgovorom: „Ovo je Partizan, zar ne…?“
Ovaj problem svi treba da shvatimo lično. Svi treba da počnemo od sebe, jer mnogi od nas su nekim potezom doprineli da atmosfera bude netrpeljiva između večitih. OK, rivalstvo postoji pa postoji. I treba da postoji, inače sport ne bi bio ono što jeste i ne bismo ga voleli toliko koliko ga volimo. Ali, da stranac mržnju koju je stekao u Beogradu između redova opisuje kao ovdašnju navijačku kulturu… To ne bismo smeli više da dozvolimo.
Sport.org.rs/O.J./