Iz godine u godinu, navijači Crvene zvezde doživaljavju pravi rolerkoster emocija. Od nadanja plasmanu na fajnal for, strmoglavo se dođe do borbe za 10. mesto i ulazak na mala vrata u evropsku košarkašku elitu.
Kada je pre ravno 10 godina, ostvaren najveći uspeh u Evroligi u novijoj istoriji kluba, malo ko je mogao da zamisli da će uz znatno veća ulaganja, znatno bolje igrače i kao znatno veći klub, Zvezda mučiti da taj rezultat ponovi.
Naravno, format Evrolige se u međuvremenu promenio, kao i to da sada gotovo da ne postoje klubovi koji ne ulažu čitava bogatstva kako bi se domogli makar plej-ina elitnog takmičenja. Iz sezone u sezonu, Evroliga je sve neizvesnija i zaista se opravdava njen slogan koji kaže „svaka utakmica je bitna“.
Ista ploča svake godine
Sigurno je da su i navijači crveno-belih, ali i generalno u Srbiji, pomalo neobjektivni i previše ostrašćeni. Daleko od toga da je Crvena zvezda izraziti favorit protiv bilo koje ekipe u Evroligi, odnosno činjenica je da zaista svako svakog može da pobedi.
Celoj situaciji uopšte ne pomažu izjave koje dolaze sa vrha kluba na početku sezone, a u kojima se poziva na poverenje i podršku u borbi za plej-of, ili čak titulu Evrolige. Tu navijač i ljubitelj košarke, ima opravdanje da se nada i da veruje, jer mu to niko ne može zabraniti, a kada još dobije „krila“ od ljudi sa vrha kluba, samo je nebo granica.
I tako iz sezone u sezonu, Zvezda uspeva da skine „skalp“ nekim od najvećih i najplaćenijih ekipa u Evropi, ali isto tako u izuzetno bitnim utakmicama u borbi za mesta koja vode u narednu fazu, izgubi od onih koji su sezonu završili pre par meseci.
Da se svake godine prolazi kroz isti „pakao“, potvrdilo se i ove sezone. Kao da Crvena zvezda nije ništa naučila iz prošle, u kojoj je imala sve i na kraju to „prosula“ i bila u poziciji da se u poslednjim kolima, zadnji atom snage ostavlja u mečevima protiv Panatinaikosa, Real Madrida i drugih, koji milosti nemaju.
Ni promene trenera, igračkog kadra i sistema košarke, nisu dovele do toga da se situacija promeni. Tako imamo Crvenu zvezdu koja je u par navrata bila i na visokom drugom i trećem mestu na tabeli Evrolige, Zvezdu kojoj su predikcije bile da gotovo izvesno završi među prvih šest na tabeli, ali nažalost Zvezdu koja će (najverovatnije) da svoju šansu traži kroz plej-in fazu takmičenja.
Tri finala koja odlučuju sezonu i sudbine mnogih
Do kraja regularnog dela sezone, preostalo je još tri utakmice. Crveno-bele čeka susret sa Parizom u Beogradu, a potom gostovanja kod ASVEL-a i za kraj Real Madrida. Biće to prava tri finala za srpsku ekipu, pošto će te utakmice odrediti ne samo dalji tok sezone, već verovatno i sudbinu mnogih u timu.
Zvezda trenutno ima skor 19-16 i nalazi se na devetom mestu. U plej-in idu ekipe od sedme do desete pozicije.
Šesto mesto deluje nedostižno, jer je Žalgiris (za razliku od crveno-belih) u najboljoj formi u sezoni baš sada na kraju. Litvanski „zeleni“ vezali su četiri pobede i trenutno su na 21. trijumfu, te im jedna pobeda u tri preostale utakmice gotovo garantuje da će izbeći plej-in i direktno se plasirati u plej-of.
Iza Zvezde su Monako i Makabi. Tim iz Kneževine ima isti skor kao i klub sa Malog Kalemegdana, dok Makabi ima jednu pobedu manje, uz jedan meč odigran manje. Dobra stvar je što crveno-beli protiv obe ekipe imaju bolji međusobni skor.
Na muci će se poznati junaci
Ko je ko, videće se 16. aprila, kada će se odigrati poslednji meč regularnog dela sezone. Simbolično, taj datum se u srpskoj istoriji pominje kao prvi u kojem je Beograd spomenut u pisanim dokumentima, davne 878. godine.
Ono što predstavlja dodatnu veliku prepreku za celu ovu sezonu, jeste činjenica da i ukoliko se izbori plej-in faza, to znači da će morati da se ostvari još jedna ili dve pobede u njoj, ukoliko Zvezda želi do istorijskog plasmana u četvrtfinale Evrolige.
Zvezda je ponovo formu tempirala tako da je ona nešto lošija u samom finišu sezone. Srpski tim vezao je dva iscrpljujuća poraza od Barselone i Partizana, a ne raduje ni forma u kojoj se nalaze neki od najboljih pojedinaca.
Tu se dolazi i do uvek frustrirajućih spekulacija o tome koji igrač će ostati u ekipi, a ko je već stavio paragraf na ugovor drugog kluba. Tako su se u samo par nedelja pojavile informacije da su se neki od lidera poput Milera-Mekintajera, Nvore i Izundua, već dogovorili sa Olimpijakosom, Efesom, Barselonom…
Sigurno da nije prijatno ni Saši Obradoviću, koji ni u drugom mandatu u svom voljenom klubu, ne nailazi na lak put. Iako Zvezdina igračka legenda, njegova trenerska karijera i nasleđe je pred velikim zidom i preprekom koju će teško biti preskočiti.
Ipak, ukoliko želi da piše istoriju, a ne da se bavi čaršijskim pričama, Zvezda mora u preostalim utakmicama da odigra junački, hrabro i da odigra u skladu sa ambicijama kluba. Koliko god put bio težak i koliko god Zvezda bila laka meta za kritiku, isto tako taj novčić ima i drugu medalju.
Uz par pobeda i prolaska u plej-of, srpski tim može biti kamen spoticanja najvećih klubova i tvrd orah na koje će se mnogi skupi zubi polomiti.
I za kraj, kako jednom reče Ljuba Tadić: Nema velike ljubavi, bez velike radosti, ali i velike patnje. To je Crvena zvezda i to je nešto što mora biti na umu svakom navijaču koji će izgarati grlo za početak u utorak, protiv Pariza, u prvom od tri velika finala crveno-belih.
Sport.org/A.P.