Zoran Simović je „lansiran“ pomoću legendarnog komentatora Mladena Delića sa onim čuvenim – “Ma, je li to moguće”, u legendu za odbranu u splitskom Hajduku i dresu SFRJ, ne samo u legendarnom meču protiv Bugarske 1984. godine. Zoran Simović je to dokazao braneći gol reprezentacije bivše SFRJ, a kasnije je ostao zapisan zlatnim slovima u istoriji Galatasaraja, za koji je branio šest godina, da bi pet puta bio izabran za najboljeg stranog sportistu u Turskoj.
- Upravo sam se vratio iz Istanbula gde sam dobio nagradu za životno delo turskog sportskog saveza i FK Galatasaraj za doprinos u razvoju turskog sporta. Retko i lepo priznanje, velika čast. Istovremeno sam i predao trofej Urugvajcu Fernandu Musleri kao prvi stranac koji me prestigao po ukupnom broju odigranih utakmica u dresu Galate. Ipak je on tamo šest godina – kaže Simović za Blicsport.
Legendarni čuvar mreže, koji ima i ulicu u Istanbulu, kaže da ga više cene u Turskoj nego u Srbiji.
- U Turskoj nagrada za životno delo, a u Srbiji priznanja – nula. Čak me i hapse.
Podsetimo, Simović je 2010. uhapšen zbog sumnje da je, navodno, na nelegalan način izgradio 11 stanova i jedan lokal u Kruševcu! Ubrzo posle toga oslobođen je optužbi.
- Mi smo poznati da ne praštamo uspeh, da gazimo po legendama. Evo, pogledajte samo gde nam je fudbal. Na dnu, na 52. mestu FIFA liste. Sve zemlje, i u našem okruženju, napreduju, ulažu, prave stadione, fudbal je postao veliki biznis, a mi smo sport upotrebili za neke stvari koje nemaju veze s njim. Umesto da napredujemo i da se razvijamo, dozvolili smo da nam se u fudbal umeša politika.
O meču Barselona – PSŽ bez ustezanja:
- Utakmica se igra 95 minuta, dok sudija ne svira kraj. PSŽ je mislio da je sve završeno i umesto da odigraju muški i kako treba, sakrili su se u mišju rupu, a onda ti curi voda sa svih strana i sam sebe eliminišeš. Mislim da su sumnjiva oba penala za Barselonu, a kada od 88. do 95. minuta primiš tri gola, onda je to totalna slabost trenera ekipe – zaključio je Simović.
Navijam za Maljkoviće
- Drago mi je što je naša Marina Maljković na klupi ženskog košarkaškog kluba Galatasaraj. Vidim, gura dobro, poznajem njenog oca Božu još iz naših zajedničkih dana u Splitu. Navijam za Maljkoviće – dodaje Simović.
Izvor i foto: Blic (I. Velimirović)