Prenosimo vam suštinski deo teksta i analize Stiva Tignora, i ne libite se da prokomentarišete njegov stav

Rastanak Novaka Đokovića i Borisa Bekera najveća je “kadrovska” vest u svetu tenisa ove godine. Srbin i Nemac su sarađivali izuzetno uspešno tri godine, i poglavlje u njihovim karijerama se završilo na kraju turbulentne 2016. godine.

Obojica su imali jako lepe reči jedan za drugoga, i kako se fama oko toga polako spušta, analize, pitanja i predviđanja u vezi sa Đokovićevom karijerom i dalje se postavljaju.

Jednu od boljih (ako ne i najbolju) mogli smo da pročitamo na zvaničnom sajtu Vimbldona, gren slema koji je Novak osvajao tri puta. Napisao ga je Stiv Tignor, američki teniski konsultant i kolumnista, koji piše za “tennis.com” i Vimbldon.

Tignor je na početku teksta nasloveljnim “Zašto je Đoković otvorio – i zatvorio – poglavlje Beker” podsetio da je osnovni razlog saradnje dvojice velikana bio da Nemac pomogne Srbinu u pripremama za velike mečeve, prevashodno gren slem finala.

Prenosimo vam suštinski deo teksta i analize Tignora, i ne libite se da prokomentarišete njegov stav.

“Posle osvajanja Rolan Garosa, Đoković je suštinski ostvario sve što je želeo da ostvari, sa Bekerom ili bez njega. Izuzimajući Olimpijske igre, pred njim nije bilo više velikih turnira za osvajanje, i još važnije, nije bilo više ni rivala da savalada. Mari, Nadal i Federer su bili iza njega, u retrovizoru, a mladi igrači mu ne mogu ništa.

Jedini Đokovićev protivnik sada je istorija, a jedino važno pitanje je: hoće li nastaviti svoj put da postane najveći igrač svih vremena? Za sportistu nije normalna situacija da mu ponestane ciljeva, ili prepreka koje mora da prevaziđe, i to se samom Đokoviću ne sviđa. Jedini protivnik mu je on sam, a to se često pokazalo kao najteži protivnik od svih.

Takvo iskustvo donelo je Đokoviću da nema izbora nego da promeni stav prema svojoj karijeri. Pričao je o tome kako je redefinisao značenje uspeha, i da se više ne fokusira na ‘mejdžor’ titule i prvo mesto na tabeli. U 2016. godini se ispostavilo kao samoispunjavajuće proročanstvo; do novembra, zvučao je kao da želi da završi sezonu. Razlaz sa trenerom je bio korak ka njegovoj novoj definiciji karijere. Beker je odavno pomogao Đokoviću da reši svoje probleme na velikim mečevima. Sada su tu novi problemi.

U kakvom god da je stanju sada Đokovićeva glava, sada je pravi momenat za promene u fizičkom smislu. Napunio je 29 godina, a kako je i samo sport ostario, taj period života je i dalje Rubikova kocka za top igrače. Pre nego što su napunili 29, Federer i Nadal su kombinovano osvojili 29 gren slem titula – od tog rođendana, osvojena je samo jedna. Ako Đoković planira da se takmiči na visokom nivou u tridesetim godinama, verovatno će morati da pređe na lakši tempo, kada su u pitanju telo i um.

Može li on tako i da dominira? To će biti sledeći veliki izazov. Iako Đoković neće imati Bekera uz sebe u 2017. godini, i dalje ima svoju dobro nauljenu mašineriju za pobede, predvođenu dugogodišnjim trenerom Marijanom Vajdom u svom boksu.

– Ubeđen sam da će se u potpunosti vratiti i ponovo biti svetski broj jedan kao najdominantniji teniser – rekao je Beker ‘Skaj Sportu’.

Đoković je bio vrlo uspešan u odbrani prvog mesta, radio je to 122 nedelje u nizu. Ali nije mu nepoznato i kako izgleda da to juri. Proveo je mladost jureći Federera i Nadala, i na kraju je uspeo da ih prestigne. Ako je to uradio ovoj dvojici, nema razloga da to ne uradi opet,” završio je autor svoj tekst na sajtu Vimbldona.

(B.M.)

Izvor i foto

Ostavi komentar

Translate »