Čitaoci „Sportskog žurnala“ imali su privilegiju da postave pitanja Ivani Španović. Šansu da elektronskim putem „razgovaraju” s evropskom primadonom u skoku udalj iskoristilo je više stotina zainteresovanih

Najbolja srpska atletičarka Ivana Španović neprestano od 2013. u izboru našeg lista, odgovorila je na 49 pitanja.

U prazničnom trobroju dali smo prvu grupu, uz naš 19. izbor najboljeg nacionalnog predstavnika kraljice sportova. Drugu objavljujemo danas.

Uroš, Kragujevac: Kao bivši sportista postavio bih Vam jedno pitanje koje se odnosi na trenutak. Vaši uspesi su nesporno brojni, samim tim ne znam koji vaš skok vam predstavlja najveći uspeh, tačnije koja medalja (svakako je svaka veliki uspeh, jer je previše napora uloženo u svaku od njih), ali zanima me da li ste u momentu tokom ili posle tog skoka bili svesni baš tog trenutka koji je bitan za vas, vašu porodicu, trenere, vašu zemlju ili otrežnjenje dođe tek nakon par dana?

Za taj trenutak živim, ali čini se da nisam svesna jesam li potpuno spremna za njega dok ne dođe. Nekada do te mere da mislim da ću se od uzbuđenja, sreće i adrenalina onevestiti. Po prirodi sam takva da ne znam da uživam u tome već odmah želim da čujem šta je to što nisam uspela da izvedem da bi bilo još bolje.

Nevena, Višegrad: Svi znamo da si imala mnogo lepih trenutaka u karijeri. Da li si imala onih težih i možeš li nam navesti neki? Pozdrav!

Najteži su trenuci kada doživiš povredu i nijedan neuspeh s tom tugom ne može da se poredi. Na sreću, toga nije bilo mnogo, ali je bolno kada se prisetim. Najveći sportski neuspeh doživela sam s 15 godina na Prvenstvu sveta. Zbog neiskustva nisam prošla u finale i bila sam neutešna. Na tom takmičenju je devojčica pobedila sa 6,40 metara. Dve nedelje kasnije, na Prvenstvu Balkana skočila sam veliki lični rekord od 6,43 metra, što je 3. rezultat svih vremena za taj uzrast i dan danas. Bila sam razočarana ali sam bila i motivisana, jer sam tada sama shvatila da je moje mesto u samom vrhu.

Smiljka, Niš: Zbog bavljenja atletikom proputovala si dosta. Koji je grad, ili destinacija koju još nisi posetila, a želela bi?

Azija me je oduvek najviše privlačila zbog kulture, običaja i hrane. Postoje mnogi gradovi koje sam obišla, ali bih se mogla nazvati “lenjim” turistom, jer nisam obišla mnogo toga zbog obaveza prema treningu, takmičenju

Goran, Bečej: Da li imaš u planu novu tetovažu?

Za sada ne.

Jelena, Bačka Topola: Da li si ikada razmišljala da postaneš plavuša?

Bila sam plavuša u osnovnoj školi, vrlo kratak period, vrlo loša odluka.

Igor, Svrljig: Egzit, ili Guča? I zašto?

Ne bih mogla da odaberem, jer nijedno nisam posetila. Morala sam tu sramotu da podelim.

Ivana, Novi Sad: Letos si Milici Emini, preponašici AK Vojvodina

donela autogram olimpijske prvakinje na 100 m preko prepona Sali Pirson. Koliko ti znači što mlađima možeš da učiniš tako lepu stvar, koja njima stvarno puno znači?

Tačnije, to je uradio moj trener, ja sam samo malo pomogla. Kada je Milica ugledala autogram , njena reakcija bila je prelepa i to je nešto što ću pamtiti veoma dugo. Trudim se, koliko mogu, da mladima učinim dan lepšim i tu sam uvek za sva njihova pitanja i “selfije”.

Mirko: Da li brojiš korake kad se zalećeš da skočiš, ako brojiš koliko koraka napraviš?

Moj zalet broji 18 koraka. Ceo zalet traje nekoliko sekundi i u tim trenucima samo sam koncentrisana na tehničke stvari koje moram da izvedem.

Milica: Da li će ti Prvenstvo Evrope u Beogradu biti najvažnije takmičenje u životu? Kako ćeš se osećati ako pobediš, a kako uzmeš li srebro ili bronzu?

Biće sigurno jedno od najlepših. Kao branilac zlata iz Praga 2015. učiniću sve da svoju publiku i narod kome pripadam učinim ponosnim, još jednom, uživo.

Majda, Novi Beograd: Koliko si najdalje skočila udalj iz mesta? Koliko je to istinski važno za tvoju disciplinu?

Moja velika želja je da iz mesta preskočim tri metra, a neodostaje mi samo četiri do pet centimetara. Mada to nije bitan pokazatelj, važno mi je da konstantno napredujem, pa makar to bio i skok udalj iz mesta.

Drina, Mataruška Banja: Šta gospođici Španović najteže pada na treninzima?

Najteže mi padaju izgubljene opklade.

Marija: Volela bih trenirati atletiku. Kako možeš znati za koju si disciplinu. S koliko godina je najbolje početi? Jesam li zakasnila s 15?

Dovoljno je samo da si dovoljno radoznao i da želiš da naučiš nešto novo o disciplini ili sportu. Za sve ostalo je tu trener. On ume da prepozna da li postoji talenat i da te usmeri za određenu disciplinu. Nisi nikada zakasnila da se baviš sportom.

Ivan, Pirot: Poštovana Španovićeva, šta biste poručili ljudima koji su tek počeli da se bave sportom. Mnogi neće ni da počnu, jer ne znaju šta da rade.

Mislim da je ključna stvar u tome da budemo iskreni prema sebi kada su lične ambicije i želje u pitanju. Ne razmišljajući o tome šta vam to donosi i šta će drugi da misle o tome. Možda se nećete pronaći baš u tom sportu, ali ćete znati šta volite, šta možete i šta vas ispunjava. To je mnogo značajnija informacija i osećaj od neznanja i nesugornosti koju osećamo ne radeći baš ništa.

Saša, Bor: Ivana, ko Vam najviše nedostaje kada ste u inostranstvu?

Verenik, porodica, prijatelji i kućni ljubimci.

Zorica, Donji Petrovci: Ja ne znam šta bih radila veče pre velikog takmičenja. Potrebno je da se odmoriš, a sve igra u tebi. Šta ti radiš tada? Da li već sada znaš kako ćeš se osećati pred finale u Beogradu i olimpijske igre u Tokiju (kvalifikacije si prošla)?

Zbog toga što znam uvek u kakvoj sam formi pred svaki odlazak na takmičenje, znam kako ću  su sutra osećati na zaletištu. To mi daje spokoj da mirno spavam. S tim nemam problema. Doduše, nije oduvek bilo tako, ali vremenom je postajalo sve lakše.

Mirko, Pančevo: Draga i poštovana Ivana, ja sam među onima koji smatraju da je ulazak u finale najvećih takmičenja ogroman uspeh. Tvoje podvige izuzetno poštujem. Međutim, pročitao sam da u nekoliko navrata, posle medalja, svetskog prvenstva u dvorani u Sopotu na primer i još nekih (ako se dobro sećam i olimpijskih igara u Riju), nisi davala izjave novinarima. Da li si time poručila mladima da ništa nije bitno osim pobede, osvajanja zlatne medalje? Da li misliš da je to ispravno?

Uvek sam davala izjave, samo sam često delovala nezadovoljno. Moja poruka je ta da je zdrava ambicija dobra i da je to jedino što može svakodnevno da te gura napred. Kada sam nezadovoljna, to nema veze ni s mojim rivalkama ni sa čim drugim osim s ličnim nezadovoljstvom što nisam bila dovoljno dobra tog trenutka da uradim nešto što znam da mogu. Zbog tog osećaja i zbog konstantne želje za napredovanjem, ja u uspehu uživam samo tog trenutka kada se desi, jer već sutra ujutru to zaboravljam i nastavljam da radim kao da se veče pre toga ništa nije desilo.

Dragomir, Knjaževac: Šta je najlepše što si pročitala ili čula o sebi u medijima, a šta najružnije?

Retko čitam članke o sebi, ali se uvek raznežim kada mi prijatelji širom sveta šalju članke gde se moje ime spominje kao neko ko je inspiracija mlađima i neko ko je najkonstantnija skakačica udalj današnjice, samim tim i jedna od najboljih. O ružnim tekstovima ne govorim, nisu vredni pomena.

Goran, Beograd: Ivana, zamisli da postoji reinkarnacija. Šta bi volela da budeš u novom životu. LJudski oblik se ne računa…mada, može i to i ono drugo… Dakle i ljudski i neki drugi oblik. Znam da si hrišćanka i ne želim da ti to poremetim, samo da konkurišem zanimljivim pitanjem za nagradu.

Izvini što ću te razočarati, ali ovo će biti jedino pitanje na koje ja nemam odgovor, jer o tome nikada nisam razmišljala. Sve što bih ovog momenta odgovorila, sutra bi mi se činilo pogrešnim.

Ivan, Prokupac: S obzirom da i sam imam retko prezime zanima me odakle je tvoje, ne sreće se često Španović, odakle ti je poreklo. I šta je u osnovi tvog prezimena?

Poreklo vodi iz Bosne, iz mesta Gradina, kod Kozarske Dubice. Pleme Španović potiče iz zaseoka kod Skadarskog jezera, srpskog porekla.

Nagrađenih deset pitanja
Kao što smo najavili Ivana Španović je odabrala deset naj-pitanja (dole navedenih) po svom kriterijumu.
Uslov je bio da čitaoci ostave podatke. Nismo ih, zbog zaštite privatnosti, navodili, osim imena i naziva mesta. Nećemo ni sada to promeniti.
Oni koji se do kraja januara budu javili u sekretarijat „Sportskog žurnala“ na telefon 011/330-1384 s podacima koje su naveli uz pitanje, dobiće obećanu nagradu „Sportskog žurnala“ za novu godinu.
Reč je o fotografijama iz Rija našeg foto reportera Nenada Negovanovića, na kojima je motiv Ivana Španović, a koje je šampionka potpisala.
  1. Ivana, Zemun: Kada bi u jednoj reči ocenjivala svoje trenere, šta bi rekla za Hajdua, a šta za Obradovića?
  2. Dušan, Šabac: S obzirom da skačeš udalj i da je pesak važan deo sporta kojim se profesionalno baviš, da li više uživaš u odmoru na peščanoj plaži ili te to suviše podseća na ono od čega odmaraš, te više voliš odmor na šljunkovitoj plaži?
  3. Vladimir, Beograd: Da li mislite da treba formirati sindikat vrhunskih atletičara Srbije kao i atletsko telo u Atletskom savezu Srbije po uzoru na sve normalne zemlje?
  4. Goran: Poštovana Ivana, interesuje me gde si našla inspiraciju da se baviš atletikom? Kako uspevaš sebe da motivišeš i da stalno pomeraš granice, pošto živiš u državi gde je nenormalno normalno i obrnuto? Interesuje me kako to uspevaš? Želim ti sve nabolje u karijeri i životu.
  5. Uroš, Kragujevac: Kao bivši sportista postavio bih Vam jedno pitanje koje se odnosi na trenutak. Vaši uspesi su nesporno brojni, samim tim ne znam koji vaš skok vam predstavlja najveći uspeh, tačnije koja medelja (svakako je svaka veliki uspeh jer je previše napora uloženo u svaku od njih), ali zanima me da li ste u momentu tokom/posle tog skoka bili svesni baš tog trenutka koji je bitan za vas, vašu porodicu, trenere, vašu zemlju ili otrežnjenje dođe tek nakon par dana?
  6. Nevena, Višegrad: Svi znamo da si imala mnogo lepih trenutaka u karijeri. Da li si imala onih težih i možeš li nam navesti neki? Pozdrav!
  7. Milica: Da li će ti Prvenstvo Evrope u Beogradu biti najvažnije takmičenje u životu? Kako ćeš se osećati ako pobediš, a kako uzmeš li srebro ili bronzu.
  8. Zorica, Donji Petrovci: Ja ne znam šta bih radila veče pre velikog takmičenja. Potrebno je da se odmoriš, a sve igra u tebi. Šta ti radiš tada? Da li već sada znaš kako ćeš se osećati pred finale u Beogradu i olimpijske igre u Tokiju (kvalifikacije si prošla).
  9. Mirko, Pančevo: Draga i poštovana Ivana, ja sam među onima koji smatraju da je ulazak u finale najvećih takmičenja ogroman uspeh. Tvoje podvige izuzetno poštujem. Međutim, pročitao sam da u nekoliko navrata, posle medalja, svetskog prvenstva u dvorani u Sopotu na primer i još nekih (ako se dobro sećam i olimpijskih igara u Riju), nisi davala izjave novinarima. Da li si time poručila mladima da ništa nije bitno osim pobede, osvajanja zlatne medalje? Da li misliš da je to ispravno?
  10. Ivan, Prokupac: S obzirom da i sam imam retko prezime zanima me odakle je tvoje, ne sreće se često Španović, odakle ti je poreklo. I šta je u osnovi tvog prezimena?    Izvor i foto
Translate »