Mnogo je uspomena, sećanja, anegdota… na Duška Vujoševića. Strateg, mentor, učitelj, vaspitač, pa i roditelj…
U svemu tome i Uroš Tripković pronalazi Duška Vujoševića. Njihov odnos bio je specifičan, počeo je u ranom dobu za tada dečaka iz Čačka koji je mnogo obećavao. Ali, baš to je bilo potrebno jednom talentovanom momku, da izraste u vrsnog strelca, osvajača reprezentativnih medalja, titula i priznanja…
„Kada sam juče video vest, bilo mi je baš teško. Ne znam koliko mi je puta tako bilo teško u životu, kada sam čuo za nečiji odlazak“, počinje, sa tugom u glasu, Tripković razgovor za Mozzart Sport i dodaje:
„Mi smo uvek imali specifičan odnos, bilo je i lepih i manje lepih stvari. Imao je veliki uticaj na mene i žao mi je što se nismo čuli u poslednjih godinu-dve. To mi ostaje kao neka težina na leđima, ali to sada ne može da se promeni“.
„U tom periodu mi jeste bio kao drugi otac. Kada pogledaš, bio je i dalje mlad čovek, ali je dao sebe košarci do te mere da je izgubio zdravlje“, zaključio je Tripković za Mozzartsport.
Sport.org.rs/I. V.