Svestan da je sve prolazno, selektor je odmah posle Rija rekao da treba da sa naviknemo i na neki poraz i da je teško ponoviti seriju koja je bila od 2014 do 2016. I to je realnost. Ali rekao je da treba učiniti sve da se iz skromnog igračkog fonda formira sastav koji će moći da 2020 i posebno 2024 održi rejting srpskog vaterpola
Moglo je da se čuje u izjavama igrača pred polazak na Univerzijadu zadovoljstvo činjenicom da su trenirali sa Dejanom Savićem i da će ih on, sa delom saradnika iz seniorskog stručnog štaba, voditi na ovom takmičenju. USSS je euforično nekoliko dana ranije objavio vest o Saviću, povezujući ga nepotrebno sa patriotizmom, željom da osvoji medalju koju nema kao trener itd.
Savićeva odluka nema veze sa tim. Ona je doneta još krajem prošle godine kada se pravio kalendar takmičenja. Tada je rekao da će biti na studentskoj klupi jer će u sastavu imati tim u kojem bi većina igrača, po njegovoj proceni i proceni saradnika, bila na Olimpijskim igrama 2024. Ovom sastavu nedostaje Mandić. Naravno, daleke su igre 2024, moguće su nove promene ali u ovom trenutku je spisak ovakav.
Savić je viziju imao i 2014. kada je na FINA kup u Almati odveo potpuno podmlađen tim. Iz te generacije tu su Mandić, Ranđelović, Jakšić, braća Rašović, Vasić, Ubović… Srbija je tada pobedila kompletnu Mađarsku na peterce, osvojila trofej koji je bio manje bitan od pokazanog potencijala.
Od tada, pa sve do Budimpešte 2017 Savić je igrao sa 15 igrača, na svakom takmičenju (uz ukazivanje šanse mladima u Svetskoj ligi) osvajao medalje, nikada ne stavljajući sebe u prvi plan već momke sa kojima je radio, naravno uz pomoć stručnog štaba. Takav pristup doneo je vaterpolistima u izborima sijaset prvih mesta u zemlji i svetu, igračima pojedinačna najviša priznanja, Saviću seriju nagrada za najboljeg trenera planete.
Svestan da je sve prolazno, selektor je odmah posle Rija rekao da treba da sa naviknemo i na neki poraz i da je teško ponoviti seriju koja je bila od 2014 do 2016. I to je realnost. Ali rekao je da treba učiniti sve da se iz skromnog igračkog fonda formira sastav koji će moći da 2020 i posebno 2024 održi rejting srpskog vaterpola. Posebno je kritičan period posle Tokija i sagledavajući tu sliku rešio je kad god može da mlade igrače uvodi u sistem i priprema za preuzimanje najtežih reprezentativnih obaveza. U tome i jeste poenta vođenja studentskog tima.
Zbog toga je smatrao dobrim što kolege iz stručnog štaba Ćirić i Stevanović rade u srpskim klubovima. Ćirić u Partizanu sa kontrolom Banjice, Stevanović u Radničkom koji se ponovo diže a sam Savić je preuzeo Crvenu zvezdu sa ciljem da od talenata ovog kluba pokuša da napravi nešto. Tu su Šabac kojeg će verovatno voditi Rađenović i Vojvodina sa Cukićem kao osnov kvaliteta klupskog srpskog vaterpola. On, istina, odavno nije bio tanji, ali jedino radom može da se podigne.
I tu je ta Savićeva vizija da radom u reprezentaciji kad god može i u klubu kada mu obaveze sa nacionalnim timom nisu u prvom planu učini sve da srpski vaterpolo ne padne u osrednjost. I ta vizija je na mestu . Bar tu nema dileme.
Izvor i foto Sportski žurnal (Dejan Stevović)