Predlog VTA za skraćenje mečeva podržan je krizom u ženskom tenisu, ali i istekom „zlatnog doba” u muškom. – Ukidanje prednosti posle rezultata 40:40 i „super taj-brejk” do 10 poena umesto trećeg seta
Ponosan na dugu i gospodsku tradiciju, a podržan tržišnim podacima o stalnom rastu nagradnog fonda i prihoda, tenis uporno odoleva krupnijim promenama pravila. Kada se, međutim, zagrebe ispod popularnosti grend slem turnira, u njoj se vidi krajnje neravnopravno učešće glavnih aktera.
Od oko hiljadu takmičara (samo u glavnom žrebu seniora ima ih 576, a sa kvalifikacijama i pratećim turnirima daleko više), svega jedan ili dva odsto su istinski nosioci globalne medijske privlačnosti.
Čak 320 tenisera učestvuje u glavnom žrebu na turnirima parova, ali njihova popularnost je ograničena na lokalnu, što važi i za borbe juniora i ostale prateće manifestacije. Konačno, među 256 seniora u glavnom žrebu singla, nalaze se prave ili buduće zvezde, a njihov ukupni broj retko dostiže 20.
I na tom vrhu piramide, ne samo što tenisere prati znatno više pompe, nego i gledaoci plaćajući skuplje karte nego za teniserke. Zato će nedavna inicijativa Ženske teniske asocijacije (VTA) da njihovi mečevi budu još kraći, ponovo razbuktati polemike da li žene zaslužuju potpunu ravnopravnost nagrada.
Naime, umesto povremenih predloga da i nežniji pol igra na tri dobijena seta na grend slem turnirima, sada Stiv Sajmon, prvi čovek VTA, najavljuje radikalno skraćenje ženskih mečeva, kao i kalendara takmičenja, od 2019-20.
Dve glavne promene pravila bile bi: osvojen gem umesto prednosti posle rezultata 40:40, te „super taj-brejk” do 10 poena, umesto trećeg seta. Slične metode ubrzanja primenjene su i drugim sportovima, a sasvim analogne u odbojci, sa izgubljenim poenom za neiskorišćeni servis i skraćenjem sa 25 na 15 poena u odlučujućem setu.
Još je važnije da su identične promene nedavno oprobane i utvrđene u samom tenisu, u igri parova (izbacivanje prednosti u mešovotim, a „super taj-brejk” i u muškim).
Analogija sa dublom ukazuje na sličan pad interesovanja za duge mečeve u ženskom tenisu, a i razlozi koje Sajmon navodi su komercijalne prirode. On želi mečeve od 60 do 90 minuta, pogodnije za planiranje TV prenosa, i u skladu sa vremenom instant-zadovoljstava.
Umesto još uvek tihih teniserki, najčešće se citira kritička reakcija Rafaela Nadala. Četrnaestostruki grend slem šampion smatra da bi skraćivanje mečeva odvuklo tenisere od upornog rada, stvaralaštva i posvećenosti, neophodnih u klasičnom formatu. Uz to, Nadal ističe da se upravo dugi mečevi najduže pamte, zbog svog dramatičnog toka.
Španac možda previđa da njegovi epski mečevi sa Đokovićem i Federerom nemaju parnjaka u ženskom tenisu, a možda unapred odbija slične zahteve za ubrzanje mečeva tenisera.
Jer, praznina u ženskom tenisu koju će ostaviti povlačenje velike šampionke Serene Vilijams može uskoro da se dogodi i u muškom, po isteku „zlatnog doba”, kada scenu napuste trojica velikana sa ukupno 43 grend slem titule.