Mnogo je više od šest stvari koje će odlučiti, ili koje mogu odlučiti, tok i ishod finala Lige šampiona. No, postoje oni segmenti koje svako oko, ma koliko pažljivo ili ma sa koliko predznanja posmatralo utakmicu, može i treba da primeti.
Tuhel protiv Gvardiole
Dva trenera su, de fakto, najveće zvezde svojih ekipa. Odigrali su mnogo utakmica jedan protiv drugog i svaki put su, da parafraziramo nekadašnjeg Gvardiolinog prvog saradnika, to bile partije šaha. I profesionalcima je teško uvek i na prvo gledanje da primete svaki relevantan detalj sa utakmica koje igraju timovi dva stručnjaka, ali ono najbazičnije dostupno je svakome ko obrati pažnju.
Jedna od tih stvari su i oblivi koje će u fazi napada i fazi odbrane odabrati Tuhel i Gvardiola i koliko će ih puta tokom utakmice oni menjati. U finalu nemačkog Kupa 2016. godine, vodeći Bajern i Borusiju Dortmund, Tuhel je tri puta menjao defanzivni oblik, da bi Gvardiola tri puta na to odgovarao.
Fudbal je najzabavniji kada se, makar malo, začeprka ispod površine, a ovo je idealna utakmica za tako nešto.
Pritisak
Svako ga oseća i nekada je besmisleno gradirati ga u fudbalu. Posle ove male ograde, ipak vredi reći da je finale Lige šampiona utakmica kao nijedna druga – kao nijedna druga u bilo kom sportu (govorimo na nivou klupskog fudbala i sporta, naravno).
Tuhel je prvi trener koji je sa dva različita tima stigao do uzastopnih finala Lige šampiona. Gvardiola ovde nije bio deset godina. Tuhel je imao jedna zadatak po dolasku u Čelsi – da pokuša da bude među četiri ekipe Premijer lige, jer su „plavci“ bili deveti.
Gvardiola je došao da vodi projekat čije je usmerenje osvajanje Lige šampiona.
Pritisak je besmisleno često gradirati u sportu. Ali tek ponekad, deluje jasno da on ne može biti ravnomerno rasporežen…
Mount i Foden
Dva mlada fudbalera su najbolji pokazatelj koliko se ono što bismo nazvali „tipičnim engleskim fudbalerom“ promenilo u protekloj deceniji. Reorganizujući potpuno pristup treniranju i oblikovanju mladih fudbalera, Engleska je postala mesto gde se igrači, čije su karakteristike u nekim ranijim, stereotipima sklonijim vremenima, bile predodređene za mediteranske zemlje mahom, sada mogu videti svugde.
Mejson Maunt i Fil Foden igraju izvrsno ove sezone, što njihovi brojevi i pokazuju (72 i 64 kontakta sa loptom po utakmici, otprilike po 50 pokušanih pasova, malo više od dve šanse kreirane po meču…).
Prekidi
Opet, bez ulaska u previše (ili uopšte) detalja, ali važnost onih delova utakmice kada lopta nije slobodna je ogroman. Otprilike 40 odsto golova se postiže iz prekida, a šanse da postignete gol iz bilo kog prekida veće su od šanse da postignete gol iz bilo kog poseda (1,8 nasprema 1,1 odsto).
Čelsi nije bio loš u ovom segmentu ni kod Lamparda, dok je Mančester Siti definitivno dosta radio na tome u proteklo vreme.
Faktor Iks
„Očekivati neočekivano“ je, naravno, oksimoron, ali ostaje činjenica da u finalu Lige šampiona treba makar pretpostavljati da bi u prvi plan mogao da dođe neki fudbaler od koga se to ne očekuje. Tačnije, od koga to javnost, šira i uža, ne očekuje…
Ruben Dijas je odigrao vrhunsku sezonu u Engleskoj, gde je izabran za igrača godine. Jako je teško ukratko objasniti nekome van fudbala zbog čega je on toliko sjajan, ali svakako vredi skrenuti pažnju na njega. Mnogo toga u igri Sitija zavisi upravo od portugalskog centralnog beka…
Na drugoj strani, krilni bekovi Čelsija (Čilvel, Aspilikueta, Ris Džejms…) imaju veliku važnost u Tuhelovom sistemu, a posebnu važnost imaće u kontekstu ovog protivnika i ove utakmice.
Sveenglesko finale
Utakmice u Evropi ekipa iz iste zemlje umeju, ponekad, da budu nešto tromije. To, naravno, nije pravilo (ništa tako paušalno ne može biti). Milan i Juventus nisu odigrali najzanimljivije finale Lige šampiona 2003. godine. Međutim, Čelsi i Mančester 2008. godine, Liverpul i Totenhem 2019. ili Bajern i Borusija Dortmund 2013. godine su bile utakmice koje su, prosečnom navijaču, svakako prijale.
Biće veoma zanimljivo videti kojoj će se od dve krajnosti približiti ovaj meč, posebno imajući u vidu da su dva tima samo u 2021. godini odigrali već dva meča.
Ukoliko i bude nešto tromiji susret, da upotrebimo taj izraz ponovo, tim pre bi bilo potrebno vratiti se na našu prvu stavku i pokušati zagrebati ispod površine. Tada je prvoklasna zabava zagarantovana…