Najmlađi srpski profesionalni golfer među najboljim Evropljanima u novoj disciplini udaranja loptice na što veću daljinu
Iliju Đurđevića ljubitelji golfa u Srbiji znaju po rekordu terena u Beogradu – četiri poena bolje od planiranog rezultata (međunarodnim rečnikom ovog sporta reklo bi se – ispod para).
Ilija Đurđević (27) je bio u prvoj generaciji reprezentativaca Srbije u najmlađem olimpijskom sportu i dres s belim orlovima nosio šest godina uzastopno kao amater. Već tada je dobio nadimak Ilija gromovnik, a ovih dana ga je samo potvrdio.
U 2016. postao je naš treći i najmlađi profesionalac, posle Nemanje Savića i Vladimira Kraljevića. Već s te strane bio bi zanimljiv, ali je otišao korak dalje i okušao se u novoj sportskoj disciplini – udaranju loptice na daljinu (long drajv).
– Moglo bi da se napravi poređenje s atletikom – objašnjavao je Ilija, kada smo ga telefonom pronašli u Barseloni, gde živi i trenira i zamolili da objasni čime se to sada još bavi.
Na koji način?
– Kraljica sportova u sebi sadrži minimum pet sportova. Između skoka motkom i bacanja kugle, na primer ili trčanja na 3.000 stipl nema nikakvih dodirnih tačaka ni u treningu. U golfu se takođe odvojila ova disciplina, ali nije toliko daleko od ostatka igre. Najvažniji je kod nas prvi udarac. On je često na velike udaljenosti pa su od toga pre 10 godina načinili posebnu disciplinu i meri se, kao kod bacanja koplja na primer.
Da li je daljina jedina svrha ili je bitna i preciznost?
– Mora da se pogodi fervej, ta putanja kojom se inače ide do određene rupe.
Ima li rekorda, kao u atletici?
– Ima. Merenje je u jardima. Svaka jarda je 0,9144 metara. Svetski rekord je 460 jardi, pa je to dakle 420,6 metara. Mnogo zavisi od toga ima li vetra, da li je teren uzbrdo ili nizbrdo, pada li kiša…
Koliki je Vaš rekord i samim tim nezvanični srpski, jer se niko kod nas još time ne bavi?
– Ja sam najdalje zabeležio 408 jardi, oko 370 metara. Bez obzira što je ova loptica najbrža u svetu sporta, malo je ljudi koji mogu da je ispale dalje od 400 jardi.
Za to treba i biti kopljaški građen, a vi ste sa 1,84 metra i 85 kilograma predodređeni za ovu disciplinu?
– Nisam bio kopljaš, ali jesam reprezentativac Srbije i u ragbiju – ponosan je Ilija.
U svetu je nova disciplina golfa prisutna deceniju, kako kažete, a kada ste Vi počeli s tim?
– Najrazvijenije je u Americi, a malo manje u Evropi, mada je sve popularnije. Prošlog oktobra prešao sam u profesionalce. Našao sam se na jednom takmičenju gde su se ovime bavili pa sam se oprobao i dobro mi je išlo, bio sam peti.
Zato ste nastavili?
– Ne samo zato što mi ide, već i zbog toga što se sjajno osećam kada se time bavim, posebno mentalno. Atmosfera je drugačija nego u golfu, tu se navija, viče, komentariše…Ima solidnih nagrada. Za pobedu sam u Portugaliji osvojio 1.500 evra.
Hoćete li da pređete samo na novo polje?
– Tako lakše dođem do sredstava za turnire u pravom golfu, koji mi je i dalje primaran.
Na koliko ste takmičenja učestvovali u long drajvu do sada i kako ste prolazili?
– Samo na pet, ali su visokog ranga pa sam sakupio dosta bodova. Na četiri sam bio peti, a na poslednjem sam pobedio i izbio na osmo mesto evropske rang liste, čime sam u poslednjem trenutku stekao pravo da učestvujem na dvodnevnom Mastersu, koje se 5. i 6. novembra održava na Novom Zelandu. To je poput teniskog Mastersa u Londonu, takmičenje najvišeg ranga. Prenosiće ga kod njih na nacionalnoj televiziji. Plaćen nam je put, smeštaj i obezbeđene su nagrade za sve učesnike. S optimizmom idem tamo…
Sličnost s atletikom i tenisom
Nije slučajno Ilija napravio poređenje s atletikom, jer je i u pravilima takmičenja dosta sličnosti, ali ima i primesa tenisa.
– Svako dobije pravo na šest pokušaja. Moraš da ih izvedeš za dva minuta i 15 sekundi. Igraš protiv čoveka. Meri se samo jedan, najdalji hitac, a ne prosek. To je jedan set lopti, a za pobedu je neophodno da se pobedi u dva seta, da bi se prošlo dalje – kaže Ilija.
Pobedio Ginisovog rekordera
Na poslednjem takmičenju u Portugaliji, gde je pobedio, Ilija je savladao Amerikanca Alena Maurisa, pobednika Evropske serije takmičenja (tura). Alen je Ginisov rekorder, jer je izveo najbrži udarac na svetu od 211 milja na sat, oko 320 kilometara na čas. S obzirom da je reč o najbržoj lopti(ci) u svetu svekolikog sporta, podatak je za respekt.
– Iza mene su u Portigaliji ostali Mauris, pa Šveđanin Emil Rozberg koji ima lični rekord 410 jardi, kao i Finac Timo Petekeen sa 440 jardi, ili 401 metrom, što je evropski rekord. Savladao sam ih zahvaljujući tome što je duvao vetar, pa se nisu snašli, a ja sam tukao efee uvežbane u realnom golfu – otkriva Đurđević.