Pred našim najboljim fudbalerima su borba sa najboljima i dva velika takmičenja: šampionat Evrope u Nemačkoj i novo izdanje Lige nacija, kao i početak spremanja za domaćinstvo narednog kongresa Uefe koji će biti održan idućeg proleća u našoj prestonici.
U naredne dve i po godine mnogi će pokušati da se što bolje preorijentišu u svetu evropskog fudbala, kako bi 2027. dočekali što spremnije. U toj izbornoj godini najvažnije će biti zauzimanje što boljih pozicija, pre nego što Slovenac Aleksander Čeferin, koji je u Parizu najavio povlačenje, preda dirigentsku palicu novom glavnokomandujućem u Uefi. Onaj daleko bogatiji fudbalski svet sa Zapada tvrdi da je nekadašnji slovenački advokat, koji se na čelo Uefe „ugurao” preko futsala, kao i da je „gurao” klubove i reprezentacije iz južnog dela Evrope, posebno sa Balkana, brže i lakše nego neke druge. Naravno, takvo oprečno mišljenje manje grupe fudbalskih poslenika, vrhuška Uefe dugo je ignorisala. Međutim, sama najava odlaska iz fotelje pokazuje da Slovenac više ne želi da trpi udare najmoćnijih klubova Evrope, koji permanentno vrše pritisak, u želji da što pre formiraju ligu najbogatijih. Ali, zar fudbal nije igra u kojoj najveću radost pružaju deca iz siromašnih sredina? Što se nas tiče, Aleksander Čeferin je bio i ostao iskreni prijatelj našeg fudbala. Tu ljubav prema Srbiji i Balkanu pokazao je mnogo puta…
Srbija je u poslednjih nekoliko godina, praktično od mandata Dragana Stojkovića, koji uživa puno poverenje ove vlade na čelu sa Draganom Džajićem, polako počela da podiže glavu. Naravno, još ima onih koji smatraju da taj proces ide sporo, da Srbija nema igru već da samo juri rezultat. Znao je Piski da samo disciplinovano korišćenje vremena koje svi ostali polako traće, može dovesti naše igrače u bolju poziciju od konkurencije. Kada je preuzeo ne baš lak zadatak on je svojim izabranicima rekao da, pre nego što pomisle da se popnu na željeni fudbalski vrh, sa sobom moraju „da ponesu” samo ono što im je neophodno. A to je velika želja…
Sportonline.rs