Sportska nepravda, sreća, bužet …. Osvrt na evroligašku sezonu srpskog šampiona koja nije krunisana zasluženim rezultatom
Počelo je preskromno, u jednom trenutku je bilo euforično, a onda je mimo svake sportske pravde palo u vodu. U Istanbulu je sve bilo na strani jednog tima: kvalitet, dužina klupe, svežina i obzbiljan budžet, bez kojeg svega prethodno pomenutog ne bi ni bilo. Crvena zvezda je platila ceh umora i kratke rotacije, gotovo da nije imala šta da traži protiv skupocene Darušafake, koja je na kraju morala žestoko da se pomuči da bi stigla do situacije da se bori za plasman u četvrtfinale.
Srpski šampion je po svemu prikazanom u dosadašnjem toku sezone zaslužio da izađe na megdan moćnom Real Madridu u borbi za Fajnal for, ali tamo, ipak, odlaze Bredli Vonamejker i Skoti Vilbekin, koji su protekle večeri izrešetali Zvezdin koš.
Crveno-beli su u samoj završnici sezone propustili nekoliko šansi da se domognu željenog plasmana u TOP 8 fazu takmičenja, sve je počelo utakmicom sa Anadolu Efesom velikih deset kola pre kraja ligaškog dela sezone. Radonjićev tim je pred taj meč imao tri pobede više od ekipe iz Istanbula i mogao je da napravi veliki razmak u odnosu na skupoceni sastav Velimira Perasovića, ali nije uspeo, Efes je uhvatio nezadrživ zalet ka plasmanu u četvrtfinale, koji dočekuje na šestoj poziciji. Crveno-beli su u 27. i 28. kolu propustili dve meč lopte protiv Olimpijakosa i Barselone, pa je odluka pala u Folksvagen Areni.
Kompletnu situaciju je dodatno pogoršala činjenica da gotovo nijedan meč u poslednjih nekoliko kola nije išao na ruku šampiona Jadrana, ali je definitivno najveći hendikep za Zvezdu predstavljala povreda Stefana Jovića, u poslednja gotovo dva meseca nije mogao da pomogne saigračima. Zvezdin ionako skromni napadački prosek bez reprezentativnog plejmejkera postao je tanji, a broj asistencija bukvalno prepolovljen. Nejt Volters nije uspeo da prebrodi barijeru i dostojno zameni glavnog organizatora igre, te je najveća odgovornost pala na istrošenog Čarsla Dženkinsa.
Izostankom Jovića žestoko je trpela i centarska linija, koja je često delovala odsečeno. U značajno lošijoj formi igrao je i jedan od najboljih centara Evrolige, Ognjen Kuzmić, a onda kao da je nastala piramida pada forme ostalih visokih igrača. Očekivani doprinos nije dao ni Dion Tompson, koji je protiv Darušafake dobio šansu posle dve utakmice pauze, ali nije iskoristio priliku.
Crveno-beli su najveći deo utakmica iz samog finiša evroligaške sezone igrali bez klasičnog plejmejkera, ali su i pored toga uspeli da zabeleže tri pobede u poslednjih sedam kola, koje ipak nisu bile dovoljne sa plasman u samu završnicu takmičenja.
„Imali smo 16 pobeda ove sezone, što je sjajan uspeh za nas, ali i dalje nedovoljno dobar da bi prošli u TOP 8. Čestitam igračima na rezultatu. Veoma sam ponosan na njih. Imali smo neverovatnu sezonu. Moramo da budemo šampioni da bismo i sledeće godine igrali Evroligu. Za dva dana nam počinje finalna serija, sada razmišljamo samo o Cedeviti“, rekao je Dejan Radonjić.
Stručni štab crveno-belih nema vremena za detaljniju analizu dosadašnjeg toka sezone, jer serija sa hrvatskim šampionom kreće u ponedeljak i može da traje sve do nedelje, ukoliko na programu bude svih pet utakmica. Ekipa Veljka Mršića će pokušati da iskoristi sada već hroničnu istrošenost aktuelnog prvaka ABA lige, tako da će crveno-belima biti najvažnije da se u najvećoj meri regenerišu na fizičkom planu i psihološki spreme za ono što je još pred početak sezone oslovljeno kao apsolutni prioritet kluba sa Malog Kalemegdana.
(FOTO: Star Sport)
Izvor Mozzartsport
pa veštački hahahahahahahaha videćemo kad im vožda svrgnu i pudlicu bace u bajbukanu kako će se onda zvati moša pijade.