Sportska 2022. godina, bar kad je Srbija u pitanju, ostaće upamćena po verovanju navijača da fudbaleri na Mundijalu u Kataru mogu da urade nešto veliko i da košarkaši na Evropskom prvenstvu konačno donesu zlato.

Umesto borbe za svetski fudbalski vrh, već viđenog četvrtfinala ili polufinala usledilo je brzopotezno spuštanje na zemlju i eliminacija u grupnoj fazi, kao i na prethodna tri Mundijala u 21. veku.

Sve ono što su nam selektor Dragan Stojković Piksi i njegovi izabranici dali čuvenom pobedom protiv Portugala u kvalifikacijama, srušeno je „početničkim greškama” protiv Kameruna i Švajcarske, što je na kraju donelo razočaravajuće 29. mesto. Realnost ili nešto drugo, pokazaće vreme.

Reprezentativci Srbije nakon poraza od Švajcarske u grupnoj fazi Svetskog prvenstva (EPA-EFE/Friedemann Vogel)

Šta tek reći za košarkaše? Evropski šampionat, uprkos tome što selektor Svetislav Pešić nije mogao da računa na povređenog Bogdana Bogdanovića, a sam je „precrtao” Miloša Teodosića, bio je savršena prilika da ekipa predvođena dvojicom najkorisnijih igrača Nikolom Jokićem i Vasom Micićem donese zlato koje se čeka od kada Srbija nastupa kao samostalna zemlja.

Grupna faza u Pragu odrađena je bez greške, a onda kada je usledilo ono najvažnije – šok u osmini finala i poraz od Italije, iste one koja nas je godinu ranije u sred Beograda sprečila da odemo na Olimpijske igre u Tokiju.

Selektor Srbije Svetislav Pešić (EPA-EFE/FILIP SINGER)

Smena generacija u vaterpolu i odlazak čuvene generacije učinio je da godina na izmaku ne donese nijednu medalju, što je nekada bilo nezamislivo, a da godina ne bude bez ekipnog zlata pobrinule su se fantastične odbojkašice Srbija odbranom titule svetskog šampiona i basketaši, prvaci Evrope i sveta.

Ipak, medalja je na pregršt bilo u pojedinačnim sportovima – Ivana Vuleta se posle „razočaravajuće” 2021. vratila na fantastičan način osvajanjem svetskog dvoranskog i evropskog zlata na otvorenom, medalje u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji donele su Adriana Vilagoš i Angelina Topić.

Blistavu godinu imali su rvači sa pet medalja na šampionatu sveta u Beogradu (zlato su osvojili Zurab Datunašvili, Sebastijan Nađ, Mate Nemeš i Ali Arsalan, a bronzanu medalju Stevan Andrija Mićić), tekvondisti, čiji je selektor Dragan Jović ponovo izabran za najboljeg na svetu, bokserka Sara Ćirković osvojila je evropsko i svetsko zlato u omladinskoj konkurenciji.

Damir Mikec pokupio je brojne medalje u streljaštvu, na kraju proglašen za najboljeg na svetu, a sjajno su ga pratile i kolege i koleginice iz reprezentacije.

Naravno, priča o sportskoj godini nikako ne može da prođe bez Novaka Đokovića, u ovom slučaju na kraju teksta, ali najbolji srpski sportista ikad po svemu je i dalje broj 1.

U godini koja se završava mnogo više je „vodio bitke” van terena, doživeo i deportaciju iz Australije, nije mu dozvoljeno da se bori za titulu na „Ju-es” openu, ali je tamo „gde je moglo” dokazao da je najveći, pre svega na Vimbldonu i završnom ATP Mastersu.

A sama činjenica da je trenutno, uprkos svemu, u Australiji i da se priprema za pohod za 10. jubilarnu titulu u Melburnu govori dovoljno. Nema sumnje, sve je spremno za još jedno pisanje, ne samo sportske, istorije….

Ostavi komentar

Translate »