Snaga volje – Bez obzira na teškoće ne odustajem i želim prvo da pobedim samu sebe, kaže Jasmina Aleksandrov
JASMINA Aleksandrov (32) je ultramaratonka koja kao od šale pretrči 47 kilometara za devet sati, i bez obzira na sve teškoće nikad ne odustaje od svojih ciljeva. Nekadašnja košarkašica i reprezentativka naše zemlje, po završetku karijere, posvetila se terenskom trčanju i razbijanju predrasuda. Visoka je 187 cm, atraktivnog izgleda, istetovirana, vozi trotinet, vegan je, voli da kuva, slikala se za “Plejboj”.
- Sve što ne mogu da uradim fizički, ja ću prevrnuti glavom – kaže Jasmina, koja za tri godine ima više od 20 istrčanih terenskih trka. – Glava je pola, pola je telo. Zapravo radiš ono što ti um kaže. Milion puta mi tokom takmičenja prođe kroz glavu šta će mi ovo u životu, bolje da sam išla na plažu da se sunčam, ali, ipak, nastavim da se borim i nikad ne odustajem.
Ipak, Jasmina voli nadljudske izazove i ima izuzetnu želju da pobedi samu sebe.
- Budem baš srećna posle trke, a i tokom nje se smejem. Na 30. kilometru mi se javljaju čudna osećanja. Posle deset sati neprekidnog trčanja kroz blato, vodu, po kiši, po stenama, mene pukne takav adrenalin, da bih mogla još par sati… Slavimo u povratku u kombiju, a onda u ponedeljak u osam ujutru dođem na posao nasmejana i bodrim moje vežbače.
Od malih nogu je u sportskim patikama. Mama joj se bavila rukometom, tata fudbalom, pa je bilo logično da raste s loptom u ruci. Izbor je pao na košarku, kojom se bavila deset godina profesionalno.
- To tapkanje loptom mi je donelo studiranje u Americi. Dobila sam punu stipendiju, završila Fakultet političkih nauka i spoljašnjih poslova. Amerika mi je otvorila toliko novih vrata… Košarka mi je omogućila da proputujem svetom, da naučim jezik. Pre odlaska preko okeana nisam često letela avionom, da bih onda doživela da imamo naš privatni. Neograničeno korišćenje sale, posle situacija gde su nam u „Spensu“ gasili svetla u toku treninga. Trudila sam se da iskoristim šansu.
Igrala je za sve reprezentativne selekcije naše zemlje i osvajala medalje i to smatra jednim od najvećih uspeha u životu. Ipak, kao nešto najbitnije što joj je košarka podarila izdvaja supruga – košarkaša Nemanju Aleksandrova.
- Upoznali smo se na pripremema nacionalnog tima 2007. godine. On je moj najveći prijatelj, koji mi i posle naporne sezone pruža izuzetnu podršku. Ima dva meseca slobodno tokom leta, ustaje sa mnom u šest i pravi mi društvo dok trčim.
Posle košarkaške karijere, odlučila je da ostane aktivna. Postala je profesionalac i u drugom sportu – terenskom trčanju.
- Košarka je lakša u poređenju sa ovim. Trećim mestom na trci u Beču sam izborila direktan plasman na Evropsko prvenstvo “Reebok Spartan Race 2017” u Andori. Jedva čekam taj 16. septembar, odbrojavam dane. Takmičiću se na evropskom šampionatu na vrhunskom nivou i u trčanju, a to sam već iskusila u basketu.
Nedavno je na Spartanskoj trci u Slovačkoj osvojila drugo mesto u open kategoriji. A i dalje pamti kako je sve počelo.
- Posle prve trke u Mađarskoj, ja sam bukvalno bila “mrtva”. To je kod mene probudilo toliki bes, kako ja kao sportista čitavog života, da dođem tu i savlada me. Tako da me je inat naterao da krenem u ovakav izazov.
Trenira efektivno do dva i po sata dnevno, ali s obzirom na to da radi kao trener u sopstvenom Sportskom centru atipičnih sportova, po čitav dan je aktivna.
- Otvorili smo „igraonicu za odrasle“. Takve fitnes sale smo viđali u Americi i imali smo veliku želju da tako nešto otvorimo u Srbiji. Volim svoj posao, da motivišem ljude, da im pokažem da i oni mogu. Postalo je popularno da se vodi računa o liniji, pa se nadam da će ljudi uskoro trčati na posao, kao što ja to radim. Gledam ih kako se menjaju kad dolaze kod mene na trening. Odem kući i pričam o njihovom uspehu. Imam preko 300 ljudi u sali. To je meni potvrda da radim dobru stvar – podvukla je Jasmina.
MRZELA SAM KONDICIJU
KAD bi vratila vreme unazad, drugačije bi se ponašala na košarkaškim treninzima.
- Ne poznajem nikoga ko je voleo pripreme, ustajanje zorom i trčanje u osam po Zlatiboru 60 km i da me pritom kazni trener jer sam ukrala 200 m. To je normalno, samo treba pokušati sebe da zavaraš i ubediš da će ti to prijati jer ćeš na kraju imati rezultat tih napora. Uvek sam bila ona koja se buni, a zapravo nisam koristila telo na pravi način. Sve to sam ukapirala kad sam prestala da se bavim profesionalno.
SLIKALA SE ZA „PLEJBOJ“
JASMINA je 2013. ukrasila naslovnu stranu časopisa „Plejboj“.
- Svima je to bilo strašnije nego meni, jer su doživeli da ću biti starleta. Mislim da je moralisanje po tom pitanju potpuno bespotrebno. Nema ništa loše u tome. Skinula sam se još 15 puta posle i najstrašnije mi je što se to uvek objavi, a kad osvojim medalju onda niko ni reč ne napiše.
Izvor i foto Novosti
