„Najvažnija stvar je da igram. Vi znate moje kvalitete, znate da sam jedan od najboljih igrača u Evropi i to je nivo na kojem želim da budem. Da li je to ovde ili negde drugde – moram da mislim o svojoj budućnosti. Ali, kao što sam već rekao, ja sam profesionalac i sutra moram da dođem na posao bez obzira na situaciju“.
Tako ne zvuči zadovoljan igrač. Tako ne zvuči igrač koji će sutra doći na trening motivisan i spreman da se dobro oznoji. I tako ne zvuči igrač kome je tim na prvom mestu, iako je Džabari Parker u nastavku iste izjave insistirao da tako jeste.
Imate one strance koji žive za košarku, za tenziju, vrelu atmosferu i klub koji igraju, ma koliko god kvalitetom bili „premija“ za njega. Najsvežiji primer je, recimo, Fakundo Kampaco. Do čoveka zbog kog nastaje ovaj tekst, bio je najzvučnije košarkaško ime u Beogradu u 21. veku. Došao je u Crvenu zvezdu kao superzvezda, direktno iz Denvera i i dalje u punoj snazi, a dočekao ga je šok i klupa u Evroligi. Skoro tri meseca samo abaligaški parketi! A, opet, stigao je da uđe u srca svih navijača. Kako? Neviđenom energijom, borbom i zalaganjem.
Fakundo je jedan tip stranih igrača. I u koš sa njim mogao bi se svrstati recimo Matijas Lesor. Nažalost, Partizan je ove godine, umesto sa nekim poput njih, završio sa jednim „Majk Džejmsom„. Jer, gledajući sa strane, sve su prilike da svu pozitivnu atmosferu u Humskoj podriva upravo – Džabari Parker. Ne krije se to više – čovek ne igra u skladu sa očekivanjima i primanjima, a uprava i trener to više ne mogu da podnesu.
– Što se tiče Parkera, gledajte vi ono što gledate, nije u nekom dobrom stanju. To je ogroman teret za klub, videćemo, rešavamo te stvari paralelno sa svim obavezama i što bi rasteretilo klub. Da li ćemo da uspemo? To ne zavisi od nas. Čovek koji prima toliko para i od kog smo očekivali da će da vrati klubu, mada možda se probudi i doprinese to, tako da ne znam – rekao je Žarko Paspalj novinarima na konferenciji.
Samo dva dana kasnije, Parker je presedeo čitavu evroligašku utakmicu odlukom Mirka Ocokoljića. Ej, čitavu evroligašku utakmicu! Drugi pik na NBA draftu! Ne zadovoljava apetite trenera polaznika na treningu?! I logično je što je nakon Virtusa odmah krenula da se provlači priča da je Paspalj već odlučio da ne želi više da ga trpi. Ni na jedan način nije opravdao ni dinar uložen u njega. Pa i da prima 200 hiljada, a ne dva i po miliona evra po sezoni, ovo što je pokazao do sad ne bi bilo dovoljno.
Ima li još nade za Džabarija i Partizan?
Parker deluje totalno indisponirano, nevažno da li se nalazio na parketu, klupi ili u miks zoni ispred medija. Kao da baš nimalo nije kliknuo sa Beogradom i da je tu isključivo – jer pare ležu na račun. On kaže da „mora da razmisli o budućnosti“ jer mu je minutaža mala, ali deluje kao da bi komotno, uz ovolika primanja, pristao na grejanje klupe do kraja sezone. Prosto – sve što je loše mogao da dobije u njemu Partizan, dobio je.
Prema mnogim mišljenjima, samo su dva izlaza iz ove situacije. Jedan je raskid ugovora, a drugi ima svoje ime i prezime – Đoan Penjaroja. Kao igrač Barselone, u sezoni pre nego što je došao u Humsku i drugoj u Evropi, Parker je prosečno u Evroligi ubacivao 14 poena i delio četiri asistencije. Tada ga je sa klupe predvodio – baš Penjaroja. Nijednom do sada Džabari nije pokazao empatiju prema Željku Obradoviću i svemu onom što se dogodilo sa trenerom. I to je potpuno razumljivo, čovek je proveo dva meseca sa njim, nije ni mogao da izgradi neki odnos za kojim bi mogao da žali. Ali, to takođe nešto govori. Govori nam da je (možda) bilo ozbiljnih smetnji na toj relaciji. Gledajući sa strane, utisak je da Parker uopšte nije kliknuo sa Željkom, a da je u međuvremenu i izgubio volju da se situacija poboljša.
E, tu nastupa novi trener. Đoan Penjaroja ga zna. Zna kako da mu pristupi, govore to pomenute brojke koje su proistekle iz zajedničke saradnje u Kataloniji. I sigurno ima „tajni eliksir“ kojim bi probudio Amerikanca. Tu se sad stvaraju još dva pitanja – da li to Džabari uopšte želi i da li je, uopšte, Penjaroja gotova stvar?
Ako ovo drugo eliminišemo potvrdom da je Španac već prisustvovao treninzima Partizana, onda sve ostaje na Parkeru. Verovatno ga atmosfera na tribinama ne podstiče preterano da se popravi i pokaže zbog čega je doveden. Ali, majku mu, ima valjda u njemu nekog inata?! Previše bi bilo dva Šabaza Nejpira u Beogradu za dve godine…
Crno-belom delu javnosti ostaje samo da se nada da će Penjaroja nekako izvući dobro iz njega. Ne mora više ni najbolje, samo nek makar ne bude čemerno. Da ne bi postao najveća „bomba koja nikada nije eksplodirala“…
Sport.org.rs/O.J./