Džon Maksvel, tvrdi da postoji čak 15 načina za napredak u životu. Prvi je da postanete motivisan čovek. Jer, bez motivacije nema ni napretka. Iako su ekipe prošle tek pola puta, jureći zajedno ka Kataru, budućem domaćinu najveće fudbalske smotre na svetu, već sada se, u našoj grupi, naziru timovi, koji su glavni pretendenti za direktan plasman na Mundijal. Srbija je sigurnom i ubedljivom pobedom nad Luksemburgom (4:1) načinila ozbiljan korak ka probranom društvu, pa će po svemu sudeći, duel poslednjeg kola u grupi u 14. novembra u portugalskoj prestonici, odlučivati o tome, koja će se ekipa direktno naći na svetskom prvenstvu a koja ide u baraž.
Od momenta kada je umesto Ljubiše Tumbakovića preuzeo dirigentsku palicu u našem nacionalnom timu, Dragan Stojković Piksi nije odstupio od svog glavnom opredeljenja. Ni turbulentna dešavalja u Savezu i odlazak najgoreg mogućeg predsednika ikada u istoriji našeg fudbala koji je ostavio pustoš u organizaciji, nisu poremetili koncepciju koju je selektor zacrtao još na početku svog mandata. On je na sebi svojstven način ušao u koštac sa nagomilanim problemima.
Najpre je iz reprezentacije oterao igrače koji su zajedno sa Slavišom Kokezom pune četiri godine ,,vedrili i oblačili“, one iste fudbalere koji su u Staroj Pazovi radili šta su hteli. Zatim je Stojković na lep način počeo da osvežava naš nacionalni tim, da mu daje jedan novi fudbalski šarm, u kojem se Srbija pita. I na kraju, novi selektor je uspeo da vrati neke fudbalere, među kojima i Matiju Nastasića, koji isključivo zbog bivšeg predsednika nije želeo da obuče dres Srbije. Sada, kada su manje više stekli neki normalni uslovi za rad i naravno napredak, jasno je da imamo fudbalere koji mogu da podnesu i iznesu najveći mogući fudbalski teret.
-Ni ja ne znam put, ali, ljudi koji su me angažovali da odvedem Srbiju u Katar, dobro su znali šta žele. Nadam se da smo za sada na dobrom pravcu, ne krije Stojković.
Srbija je ove nove mundijalske kvalifikacije započela lepršavo. Uopšte nije slučajno što trenutno imamo najboljeg strelca u ovim kvalifikacijama. Aleksandar Mitrović grabi ka novim golgeterskim rekordima, pa je sada sa sedam postignutih golova u ovim kvalifikacijama, ispred Roberta Levandovskog (Poljska), Romeua Lukakua (Belgija), Buraka Jilmaza (Turska), Erana Zahavija (Izrael) koji su do sada postigli po četiri gola. Tri manje od našeg najboljeg strelca. Opšte je uverenje, a to priznaje i Mitrović, da bar pola zasluge za takav uspeh, pripada kapitenu Dušanu Tadiću. Jer, kapiten Ajaksa i napadač Fulama su mnogo puta do sada pokazali da se fudbalski savršeno razumeju. Tačno se zna kada će Tadić dodati loptu, gde stoji Mitrović…
-Dobro znamo da bi jedna ekipa stalno pobeđivala mora da igra napadački fudbal. To jeste stil koji želimo. Za svaku narednu utakmicu moramo da imamo sveže igrače, mislim da je bila dobra odluka da sa ovih 11 fudbalera počnemo utakmicu sa Luksemburgom. Mitrović je ponekad podseća na Darka Pančeva. Znamo da je Darko bio nemilosrdan u kaznenom prostoru, da je imao sjajan osećaj za gol. Imao je tu neku odlučnost. To su uostalom karakteristike najboljih napadača. To je danas Aleksandar Mitrović, kaže Stojković.
Sada, kada je definitivno jasno, da imamo sjajne napadače, selektor će se kao retko koji njegov prethodnik naći na ,,slatkim mukama“. Mitroviću izgleda da najbolje ide kada igra za reprezentaciju a Dušanu Vlahoviću, zasigurno najvećem mladom fudbalskom talentu više bi odgovaralo da igra, daje golove. Nekako stiče se utisak da je Vlahović bolji i konkretniji kada igra od starta i da mu uloga ,,rezerviste“ uopošte ne odgovara. Zato bi Stojković morao što pre da nađe pravo rešenje za mladog napadača Fjorentine…
Odbrana je mnogo puta do sada bila naš najslabiji deo tima. Povratkom Matije Nastasića dobili smo na mirnoći, koja nam je bila preko potrebna. Na sigurnosti a svakako i na iskustvu, jer ne treba zaboraviti da su Milenković i Pavlović izuzetno mladi igrači. Dakle, kada se uzmu u obzir svi fudbalski fragmenti iz prethodnog meča, kao i onog protiv Katara, jasno je da polako dobijamo odbranu koja uliva poverenje. Uostalom, i Predragu Rajkoviću, koji je danas selektorov glavni izbor, biće mnogo lakše kada zna da ispred njega stoje tri stamena momka…
Sa Lukićem, koji u Torinu igra važnu ulogu u timu, selektor je definitivno hteo da nađe igrača koji dobro barata loptom, koji brzo razmišlja ali i fudbalera koji ume da stane na loptu. Lukić je i kreator zajedno sa Tadićem, pa uopšte nije slučajno što je dobio selektorovo puno poverenje da zajedno sa Gudeljom bude prva zaštitna linija ispred odbrane a glavna pokretačka mašina za buduće napadačke projekte.
Sada kada su se svi timovi dobro upoznali, više nema nikakvih tajni. Srbija je ponovo spremna za velike domete. Sutrašnji meč sa Irskom, koja je iznenađujuće loše startovala u grupi, jeste prilika da se nastavi pobednički niz. Definitivno, u Dablinu neće igrati ista ekipa. Selektor je već spremio neka nova iznenađenja, jer protiv Iraca će biti dosta vazdušnih duela, oštrih startova. Najpre treba pripremiti taktiku za prekide, a potom i za napad. Jer, sada bi trebalo potvrditi trijumf iz Beograda kako bi se u oktobarska iskušenja ušlo sa novom energijom..
Mitrović spreman za Irce
Aleksandar Mitrović (na slici u duelu sa igračima Luksemburga) i pored velikog podliva ispod oka ima ogromnu želju da i sutra u Dablinu predvodi napad Srbije. Dobro je što povreda nije teže prirode, samo je pitanje da li će Dragan Stojković ipak rizikovati da u glavni tim uvede našeg najboljeg strelca, ili će ga zaštititi, i šansu dati Dušanu Vlahoviću. Odmah posle pobede selektor nije krio zabrinutost. Ali, nakon detaljnog pregleda, stanje našeg golgetera je daleko bolje. Odluku, hoće li Srbija napasti Irce sa Mitrovićem ili bez njega, Stojković će definitivno doneti posle večerašnjeg treninga u Dablinu…
Marketinški slabo odrađena priprema za Luksemburžane
Selektor i igrači su protiv Luksemburga očekivali daleko bolju posetu, bar dvadeset pet hiljada navijača na našem najvećem stadionu. Verovalo se da će selektor na premijeri, pred domaćim navijačima, zajedno sa igračima imati jak vetar u leđa, ali izgleda da je marketing Saveza negde zatajio. Naš najveći stadion koji u punom kapacitetu može da primi i više od 50.000 navijača, izgledao je pre dva dana sablasno prazno. Ljudima iz Saveza ostaje da se u nekim budućim fudbalskim akcijama dobro potrude. Jer, šta je fudbal bez navijača? Možda je naredni meč u Beogradu sa Azerbejdžanom, 12. oktobra, dobra prilika da se neke greške isprave…