Završila se 2016. I to kako! Sa osam medalja, dve zlatne, četiri srebrne i dve bronzane, naši sportisti su učinili Olimpijske igre u Riju najuspešnijim za Srbiju do sada
Zbog njih nismo noćima spavali, zbog njih smo preživljavali prave male stresove, bili nervozni, ali na kraju ipak presrećni.
Sigurno je da se rečima ne može opisati kako smo se osećali kada je Davor Štefanek osvojio prvu medalju za Srbiju. Pa još zlatnu!
Ređali su se dalje uspesi naših olimpijaca, a mi smo rasli kao kvasac kad god bismo čuli: „U finalu Srbija je osvojila…“ (dodati po izboru zlato, srebro ili bronzu).
Ova 2016. bila je berićetna, a sportistima u 2017. želimo da budu još jači, bolji, brži…
Vaterpolisti
Osvojili su sve. Igrica je obrnuta. Vaterpolisti Srbije pod vođstvom Dejana Savića objedinili su titule evropskog, svetskog i olimpijskog šampiona. Ukratko, najbolji vaterpolo na planeti igra se u Srbiji. Ipak, posebno će zapamtiti i jedan datum, petak 23. decembar, kada su u reprezentativnu penziju otišli Živko Gocić i Slobodan Nikić. Jedna era je završena. Ili, što bi Dejan Savić, rekao: „vege”, „konjec”, „kraj”.
Košarkaši
Aleksandar Đorđević nam je toliko radosti svima doneo kao igrač, a od kada je postao selektor, Sale Nacionale trojke daje i sa klupe. Okupio je 12 veličanstvenih momaka i s njima došao do srebra na Olimpijskim igrama. U finalu smo poraženi od Amerike, ali smo „šampioni ostatka sveta”. Kupili su nas odnosom prema dresu, borbenošću, hrabrošću. Nagrada je brzo stigla. Bravo, momci!
Davor Štefanek
Čekali smo, čekali prvu medalju za zemlju i na kraju dočekali da bude zlatna. Rvač Davor Štefanek je postao novi heroj Srbije. Sve nas je prikovao za fotelje ispred televizora, svi smo pratili šta će se desiti, naučili smo za jedno posle podne sva pravila rvanja. On je bio prvi koji je probio led osvajanja na Igrama, posle je sve išlo lakše. Prvi nam je pružio tu privilegiju da slušamo „Bože pravde”. I na tome mu beskrajno hvala.
Tijana Bogdanović
Posle Milice Mandić iz Galebove škole, a pod budnim okom trenera Dragana Jovića, izrasla je još jedna šampionka. Njeno ime je Tijana Bogdanović, ima samo 18 godina i oduševila nas je. U stvari, malo je reći da nas je oduševila. Osvojila nas je borbom i požrtvovanošću. U noći 18. avgusta, prva nas je obradovala. Takmičari iz Srbije, realno, „biju za medalju”.
Odbojkašice
„Plava četa” Zorana Terzića nije znala za strah! U finalu Olimpijskih igara su devojke izgubile od Kine sa 3:1, ali su nas sve oduševile načinom na koji su igrale. Bile su hrabre, neustrašive, jedinstvene. A koliko samo srce one imaju. Veliko kao Srbija. Sigurno je da su neke devojčice zbog Boškovićeve, Veljkovićeve, Maleševićeve, Mihajlovićeve i ostalih počele da treniraju odbojku. Srbija ima zlatnu odbojkašku budućnost.
Kajakaši
Milenko Zorić i Marko Tomićević. Sjajan olimpijski ciklus zaokružili su srebrnom medaljom na Olimpijskim igrama. Kažu da su očekivali zlatnu medalju i priznali su da su bili tužni što nisu prvi prošli kroz cilj, ali su obećali jedno: da će do 2020. i Tokija trenirati još vrednije i da će tada dečački san i ostvariti.
Košarkašice
Marina Maljković je nastavila čaroliju započetu u Budimpešti 2015, kada je Srbija postala evropski šampion. A kada su Milica Dabović i društvo u četvrtfinalu Olimpijskih igara pobedile Australijanke, san o medalji je počinjao da se pretvara u javu. „Veruj do kraja”, ponavljala je Marina igračicama. One su je kao i uvek slušale, upijale, i što je najlepše od svega, samo se igrale igre koju najviše vole. Pala je Francuska, bronza je osvojena (70:63). Heroine su bile rođene!
Ivana Španović
Taj 18. avgust svi ćemo dobro zapamtiti. Jer tada je Ivana Španović oborila nacionalni rekord, skočila 7,08 metara i svoje ime upisala među kraljice sportova. Lepa Zrenjaninka je potvrdila da je bila u sjajnoj formi. I sama je posle toga priznala da joj je bilo žao što nije uspela da dođe do zlata, ali ona je naša devojka za ponos i jedva čekamo da je u martu gledamo uživo na Evropskom prvenstvu u dvorani u Beogradu.
(Jelena Medić)