Sa dalekih havajskih ostrva, gde radi kao trener tamošnjeg Univerziteta Havaji, na adresu Sportskog žurnala pismo je poslao Milan Žarković (54), diplomirani elektroinžinjer, viši odbojkaški trener i selektor naše juniorske reprezentacije, u periodu od 2002. do 2013. godine. Pismo prenosimo u celini:
- Poštovani,
posle nekoliko dekada provedenih u srpskoj odbojci kao igrač i trener, moram da reagujem na dešavanja koja nanose štetu odbojkaškoj organizaciji i odbojci kao sportu.
Srpska odbojka jeste svetski sportski gigant, koji je brižno i sistematski stvaran, zahvaljujući sportskoj politici našeg društva i trudu, ljubavi i ličnim odricanjima članova naše organizacije.
Odbojka je kao brend i trend u Srbiji, pored stručnog rada i igračkog kadra, u velikoj meri stvorena upravo zbog toga što su je vodili oni koji najbolje prepoznaju i rešavaju probleme odbojkaša.
Jedan od onih koji je nesebično ulagao sebe u stvaranje generacija igrača, kako u klubu, tako i u reprezentaciji, jeste Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, gospodin Nenad Golijanin.
Poznajem ga tačno 38 godina. Igrao sam protiv njega i mogao mnogo toga da naučim.
Bio sam kapiten u Partizanu, kada je on postao predsednik crno-belih. Bio sam i trener u klubu sa Predsednikom Nenadom, sa kojim sam osvojio titulu prvaka Srbije. Bio sam 12 godina selektor Juniora i sa njima prvi put u istoriji, osvojio medalje na evropskim i svetskim prvenstvima.
I to opet sa Nenadom Golijaninom kao podpredsednikom OSS. Svaka saradnja sa Nenadom Golijaninom je bila prepuna ljudskih, patriotskih i istinskih sportskih pouka, koje se pamte i sprovode, ne samo u nadmetanju i treningu trenutno, nego celog života.
Nenad je nenadmašiv u uvođenju mladih ljudi u sport, život i obaveze koje donosi vreme. Nepresušan je izvor ideja, koje su on i Boričić realizovali poučeni prevelikim iskustvom partizana Đoke Stanišića, rojaliste LJube Babića i savremenika Milana Crevara.
Širina, ljudskost, humanost i patriotizam, jesu odlike našeg naroda i naših sportista.
Ne treba nama Španija da pokazuje da ona više voli Kosovo, nego što ga mi volimo. Nisu oni glasali zbog nas, nego zbog Katalonije.
Nenad je postupio mudro, ne želeći da nanese štetu našoj odbojci u svetu. Nije ni slutio da će neki to iskoristiti da nanesu štetu srpskoj organizaciji i odbojci, ovde, na našem ognjištu.
Istina je da se bitka za Kosovo vodi na svakom nivou.
Isto je i istina da je politička i sportska definicija u sportu postavljena prihvatanjem prijema takozvanog Kosova u Međunarodni olimpijski komitet. TADA NAM NIJE BILO VAŽNO.
Mi smo poslali ekipe na Olimpijske igre i tamo afirmisali našu Srbiju i dali priliku našim sportistima da kolegama iz sveta predstave najlepšu sliku Srbije.
Tu sliku treba gajiti i negovati i zbog toga moramo biti jedinstveni i ne misliti samo o danas i samo o sebi.
Gospodin Nenad Golijanin jeste i dalje čovek sposoban da realizuje visoke ciljeve naše odbojke.
Zbog toga se nadam da će pravi prijatelji i funkcioneri odbojke poslušati odbojku u sebi, a ne politiku i ukazati poverenje Nenadu u nastavljanju posla započetog pre četrdesetak i više godina.
Pismo sam napisao zbog odbojke kojoj su neophodni ljudi kao što su Nenad, Bora, Ćusa, Džigi, Vanja, Gaja, Čeda, Paja, Grada, Mamuza, Miro, Darko, Ševa, Bole, Nikola…
Milan Žarković