Beše to opasan tim… – U jednom danu dve slike. Obe udaraju jako u crveno-bela srca. Stefan Jović je novi košarkaš Bajerna iz Minhena. Marko Gudurić je novi košarkaš Fenerbahčea.
Tačka.
Nejt Volters, Dion Tompson, Luka Mitrović, Marko Simonović, Čarls Dženkins. Bilo ih je pet. Jović i Gudurić su brojevi šest i sedam. I tu verovatno nije kraj. Uskoro se sprema i osam.
A kakav to samo tim beše…
U jednom momentu prošle sezone – najbolji u Evropi. To je bio tim. Ma timčina. Gde se sve znalo. Ko šta radi, šta je čije zaduženje, ko šta sme, a šta ne sme. Od 22. decembra 2016. pa do 26. januara ove godine to je bila kaznena ekspedicija koja je poput mećave rušila protivnike kao da su kule od karata. Pa makar to bili Real Madrid, CSKA, Panatinaikos, budući prvak Evrope Fenerbahče. Kao kule od karate su bili pred ovim timom. Timom. Timom…
Jović prenosi loptu, ide pik en rol sa Kuzmićem, ide dodavanje za Simonovića, kome Luka Mitrović pravi blok, povratna za Dženkinsa i – trojka. Bilo nekad. Jednom.
I nikada više.
Bilo je to vreme kada je Željko Obradović dolazio u Pionir svestan da je njegov tim u neku ruku potčinjen. Bilo je to vreme kada je Andrea Trinkijeri dolazio u Pionir i govorio da je trener Zvezde Dejan Radonjić najbolji trener Evrope. Bilo je to vreme kada je Zvezda najjače sijala. I zaslepljivala sve ostave timove Evrope. Zato što je bila najbolji – tim.
A šta je sada ostalo od toga? Sklopom nesrećnih okolnosti, samo porušena kula od karata. Uspomena koja će se dugo prepričavati među crveno-belom populacijom. Verovatno s kolena na koleno. Ko zna kada će ponovo padati sedam velikana u sedam uzastopnih utakmica?
Odnosno da li će se ikada ponovo to dogoditi?
Pored lepog sećanja ovi momci su uradili i još jednu stvar za Zvezdu pre nego što su se otisnuli, tamo negde, preko. Popunili su klupsku kasu, kojoj je to bilo preko potrebno. Od Gudurića je stigao 1.000.000 (plus 20% od narednog transfera), od Mitrovića 220.000, od Jovića 160.000, od Dženkinsa 100.000. Nejtu, Dionu i Marku su bili istekli ugovori pa su otišli bez obeštećenja. Čeka se i Ognjen Kuzmić i dodatnih 300.000 evra.
Sa ovim prilivom novca Zvezda će moći da se pomeri s mrtve tačke. Ali ako gledamo sve sa pozitivnije strane, nije ovo prvi put da se u redovima crveno-belih dešavaju promenade igrača. Istina, sada jesu otišli najbolji igrači, ali dešavalo se to i ranije.
Ne moramo da idemo mnogo u prošlost, pogledajmo samo šta se dešavalo prošlog leta.
Pre početka prošle sezone ekipu su napustili Tarens Kinzi, Vasilije Micić, Kvinsi Miler, MaikCirbes i Vladimir Štimac. Šta je to nego jezgro ekipe? Otišao je jedan plejmejker, jedna od najboljih četvorki u Evropi u tom momentu i oba centra! Zvezda je morala da gradi kuću od temelja. Da zida sve jovo-nanovo. I i te kako ju je sagradila.
Ko kaže da i sada neće biti tako?
Naravno, razlika je bila i u tome što je Dejan Radonjić bio siguran na klupi (sada svakako nije siguran), što je u klubu tada ostao veoma kvalitetan plejmejker Stefan Jović, što su tu bili Simonović, Mitrović, Dangubić, Gudurić… Sada Zvezda prvo mora da reši pitanje trenera, a potom sa mladim snagama uz naravno pojačanja i predvođena BrankomLazićem počne da gradi neku novu kuću, neki novi tim, sa nekim novim igračima.
Nije to teško. Preteško je – gledajući evroligaške okvire. Ali nije nemoguće. Ne bi bio prvi put. Da ste nekog u avgustu prošlog leta pitali kakvi su dometi Zvezde, dobili biste odgovor – četiri, pet pobeda u sezoni Evrolige.
A Zvezda ih je na kraju imala 16.
(FOTO: MN Press)
Izvor Mozzartsport