Košarkaši Partizana potučeni su do nogu od Anadolu Efesa koji je usred Arene u 30. kolu Evrolige slavio sa 97:65. Morao je mnogo dugo trener Željko Obradović da pred medijima obrazlaže istorijsku sramotu…
– Čestitam Efesu, igrali su odličnu utakmicu i zaslužili su pobedu. Od početka do kraja su odigrali savršeni meč – počeo je Obradović smušeno konferenciju, a onda prešao na objašnjenja:
– Nema objašnjenje, ni ja ne znam. Jedino što je sigurno, sve ovo što se dešavalo ide na mene. Ja kao trener imam najveću odgovornost i to je to. Šta možemo da uradimo? Ne previše mnogo. Sutra treba da dođemo u salu ujutru, da porazgovaramo, da se pogledamo u oči i vidimo gde smo, šta smo i pripremimo naredne utakmice. To je neverovatan kalendar, nedelja, utorak, četvrtak, sve je na meni.
Šta i kako dalje?
– Da se vraćamo tamo gde smo bili pre pet meseci? Je l’ to to pitanje? Ne znam da li sam optimista, koliko sam prošao i šta sam uradio, ne verujem da sam bio pesimista. Ali, ono što treba trener da ima u sebi je realan, ja preuzimam odgovornost apsolutno. Svestan da je to tako. Naravno, reagovaćemo. Meni lično, ne znam kako drugima, ovakvo izdanje je neverovatno.
Koliko je prenatrpan raspored uticao na ovo?
Upozoravao je Obradović i pre duela da je kompletan Efesov roster fenomenalan.
– Efes je izvanredna ekipa, oni su se vratili iz nekih situacija gde su imali dosta povređenih igrača i imaju jedan od najboljih rostera. Zavisila je dosat utakmica od njih. Igrali su pametno, kažnjavali su sve. Pravili smo takve greške u odbrani, a i u napadu, gde smo poklanjali lopte. Radili neke stvari koje smo probali da pokažemo igračima i u odnosu na prvu utakmicu pa smo opet grešili. To je to. Efes je izvanredna ekipa, ali smo morali i mogli bolje, to je sigurno.
Partizan ovako ubedljiv poraz kod kuće ne pamti u istoriji svog učešća u Evroligi.
– Ja ne pamtim isto, šta da kažem. To je tako. Kao i uvek, u najboljim utakmicama ima loših stvari. U ovoj da ne pričam. Ono što verovatno sa iskustvom, bolan je poraz, ali su bolni porazi oni koji su na pola koša, na jednu loptu. Valjda ćemo naći motive i snage da se dignemo, da odigramo protiv Mornara kakav god da je Mornar, vodeći računa da u utorak i četvrtak imamo važne utakmice. Treba voditi računa, energetski su probali da odigraju neki, ne svi. Ali to je pitanje, iz prevelike želje se prave neke greške. Ali to se razume. Volim da vidim igrača koji se bori, neki nisu bili na nivou koji je potreban. Preuzeću odgovornost za sve.
Volja i zalaganje na treninzima uopšte nisu ukazivali da bi nešto ovako moglo da se dogodi… A sad, više ne zavisi sve od Partizana.
– Nema razloga da menjam pristup na treningu, mi smo u pripremi imali korektna dva treninga, to su igračima kojima i dalje verujem. Znate šta, trenerski posao je takav da makar kako sam ga ja radio i kako ću nastaviti, da budeš direktan i konkretan i da kad pričaš, koriguješ iz nekog razloga nije prvi put sad. Kad se i neke utakmice dobijaju, meni nije važno lice igrača, već da li radi dobro ili loše. To je nešto što sam radio od prvog trenutka, ne želim to da promenim. To je jedini pravi način. Večeras sam bio najmirniji, pokušavao sam, iz tajm-auta damo svaki put koš, to se nije događalo, ali ovde jeste. Onda se postavlja pitanje, da ja mnogo puta kažem da ne žurite, na prvu loptu, hajde da igramo košarku, nisam dobio odgovor na to. Ali, kao i uvek do sada. Najdirektnije i ono što je uvek najbolji način da se igračima pokaže gde su radili i gde su grešili je video. Sednemo, razgovaramo. To je to, maksimalno poverenje u njih. Imamo još četiri utakmice u Evroligi, da vidimo gde možemo da završimo. Sve je to u jednu, dve pobede. Ne zavisi toliko od nas, koliko je do ovog trenutka ili do pre par kola.
Možda i jedina svetla tačka u večerašnjoj katastrofi je povratak Isaka Bonge.
– Dobro, ako sam morao da odlučim da počnem s Bongom, iz nekog razloga sam odlučio. Ko je pratio i gledao utakmicu protiv Efesa, počeli smo s istom postavom kao i ovde. Iz raznih razloga, tamo je bilo bolje nego ovde. Bonga je neko ko daje ekipi čvrstinu i snagu u odbrani i plus je neko ko šutira u nekim procentima koji su dobri za tri poena – rekao je Obradović o Bongi, a onda konferenciju završio monologom:
– Ako pogledate večeras procenat šuta, pet od 30 za tri poena. A onda, 19/42 za dva, oni su iz devet manje šutiranih lopti ubacili šest više. Za tri poena, oni su šutirali 11/24, mi smo ukupno imali 72 šuta, u odnosu na njihovih 57 i imali smo više penala. Je l’ shvatate tu razliku? Da se šutirala pva lopta, sve za razliku što radi Efes, napadnu, izbace loptu, igrač sam. Slaba rotacija ispod koša i tako dalje. Onda ja naravno vratim film šta smo radili, jer u velikoj sali nemamo priliku mnogo da treniramo, tražio sam da šutiramo. Pitaš sebe, nismo radili mnogo, radili smo detalje napada, insistirao sam pozicije igrača, dođeš u ovu poziciju. Šta to znači? Da treba da odustanemo? Ne. To je način kako treba da radimo, treba da igrači shvate da je izrađena pozicija bolja i da će više šutirati nego kad srljaju. Desilo se protiv Barselone, da smo imali 18 više šutiranih za dva poena, a imali smo jedan ubačaj više. Ekipa se borila, ako imaš više poseda, boriš se u skoku. Nedovoljno, ne da nije nedovoljno. Ako je ovakav rezultat, odigrali smo najgoru utakmicu ove sezone. Kad izgubiš ovako, nema tu mnogo filozofije, igrali smo slabo. Trener postavio loše utakmicu, idemo dalje. Bolniji su porazi na početku sezone sa jednom loptom, jednim napadom. Makar ja to tako gledam.
Na četiri kola do kraja, Partizanu sada izmiče i plej-in, pošto se sa skorom 15-15 nalazi na 12. poziciji. Sreća u nesreći je što crno-beli samopouzdanje lako mogu da vrate u sledećem kolu kada u Arenu dolazi „nesrećna“ Alba.