Elitni rang srpskog fudbala Superliga igraće se u aktuelnom formatu sa 16 klubova do daljnjeg, dakle skraćenja neće biti jer je za to potrebno dugo planiranje, priprema i realizacija.
Mediji su u sredu preneli vest, tačnije deo sadržaja dokumenta Fudbalskog saveza Srbije oko strategije razvoja od 2024. do 2028. godine.
U njemu stoji da je će od 2026. godine Superliga Srbije brojati 12 klubova, s tim da nigde nije navedeno, nije precizirano, nema ni detalja, kada bi se krenulo u realizaciju ove ideje, koja, kad god se pomene, nailazi na podršku velikog broja ljubitelja fudbala.
Međutim, kako saznaje b92.sport, Superliga će brojati 16 klubova i u narednim godinama.
-Ta strategija je strategija razvoja na nivou Fudbalskog saveza Srbije i rađena je prema UEFA, čak je i u njenoj izradi učestvovao čovek iz UEFA. Nije bilo nikakvih konsultacija sa Superligom i mislim da od skraćenja lige nema ništa. To je bila ideja ranije, sad se stalo sa time, od toga nema ništa, barem ne za naredne godine – kaže izvor iz vrha Superlige za B92.sport
On dalje navodi da je u strategiji razvoja pomenuto smanjenje broja klubova Superlige po ugledu na države koje su otprilike veličine Srbije, a one imaju 12 klubova, te je u tom smislu i upisan taj broj klubova i za Srbiju kao optimalan za takmičenje u nekoj budućnosti.
Dakle, ne postoji ni u tragovima jasan plan, priprema u vezi sa skraćivanjem Superlige. O razradi i realizaciji plana da ne govorimo.
Za tako obiman posao potrebno je vreme, potreban je pravi model pre svega i kako kaže naš izvor, nije siguran da bi 12 klubova u Superligi automatski donelo poboljšanje kvaliteta lige. Pominje druge faktore kao primarne da se podigne kvalitet takmičenja, među prvima „očuvanje integriteta takmičenja“.
- Superliga traži slične primere liga država naše veličine, na primer Češka je naglo napredovala sa 16 klubova, igraju plej-of sa šest klubova i to se pokazalo kao odličan primer. Rastu im i TV prava. U suštini, koliko znam, većinski stav ovde je da se fudbal igra u što više mesta, tako da od smanjivanja još uvek nema ništa. Ta strategija je urađena samo da bi bila validna pred UEFA, a mi ovde moramo naći pravi model takmičenja, mislim da je ključ u prilagođavanju na ono što imamo vde, na naše okolnosti“.
Minula sezona pokazala je određene anomalije i kada je u pitanju plej-of, na primeru Napetka. Kruševljani su se dokopali osmog mesta, upali među daleko ambicizniju grupu timova i do kraja sezone, osim remija sa Partizanom, izgubili su sve utakmice.
Podsećamo da je trener „čarapana“ Vladimir Gaćinović podneo ostavku upravo zbog činjenice da je klub odlučio da „nema ambicije“ u doigravanju.
Sezonu ranije desio se „slučaj Kolubara“. Lazarevčani su završili regularni deo sezone sa najviše bodova od svih klubova u plej-autu i matematički su već tada obezbedili opstanak, a morali su da razigravaju za opstanak.
U takvim okolnostima, hteli ne hteli, lišeni svake motivacije gubili su bodove i na kraju su optuženi za nameštanje utakmica.
Kada se stvari sagledaju iz ovog ugla, postoje, dakle, mnogo važnije stvari da se urede u srpskom fudbalu, koje su od suštinskog značaja za zdravlje igre. Jer, neće se mnogo toga promeniti nabolje ako imate ligu od 12 klubova u kojoj ćemo i dalje imati sumnjive ishode mečeva.
Može i liga sa 24 kluba, ako će biti „čista“ i pravična.
Sport.org.rs/srbijadanas/M.A/N.A