Situacija u srpskom fudbalu godinama nije dobra, poslednji put predstavnika u Ligi šampiona imali smo u sezoni 2010/2011 – bio je to Partizan koji je u nekoliko navrata stizao do grupne faze i Lige Evrope, dok Crvena zvezda nema značajnijih rezultata u ovoj deceniji.

Međutim, postojala je jedna ekipa koja je prokrčila put fudbalskoj Srbiji u UEFA i FIFA, i to ona sudijska, na čelu sa Miloradom Mažićem. Sa našim najboljim sudijom razgovarali smo pre dve godine, pa je sad došao red na njegovog pomoćnika Milovana Ristića.

Ristić je u intervjuu za B92 govorio o specifičnostima koje nosi posao ‘mahača’, velikim turnirima na kojima su učestvovali, domaćim takmičenjima, radu sa naslednicima, ali i nesrećno ispuštenoj šansi za finale Evropskog prvenstva u Francuskoj.

Upravo zahvaljujući Ristiću naša kuća imala je ekskluzivnu vest iz Pariza, samo je falila bolja partija Bejla i drugova da sada pričamo o možda i najuspešnijoj sudijskoj šestorci u 2016. godini. U konkurenciji Marka Klatenburga i Viktora Kasaija, UEFA je odabrala Engleza koji je nešto ranije delio pravdu i u finalu Lige šampiona.

„Nadali smo se da ćemo suditi, ali je splet drugih okolnosti doveo do toga da ne budemo delegirani za taj meč. Da je Vels prošao, mi bismo sudili finale jer bi Klatenburg morao da se vrati kući. Nažalost, u tom trenutku Velšani su odigrali najgoru utakmicu na Evropskom prvenstvu, a Portugal, koji je osvojio titulu sa samo jednom pobedom i to baš protiv Velsa u polufinalu, odigrao najbolju. Imali smo nesreću da se takav scenario dogodio kada se odlučivalo o finalisti. Svakako da ostaje žal – svi u ekipi smo verovali da možemo da sudimo finale i to naše verovanje nas je dovelo do same završnice“, počeo je priču Milovan Ristić za B92.net.

Ristić je već sedam godina prvi Mažićev pratilac – zajedno su prošli ‘talent mentor program’ u Evropskoj fudbalskoj uniji, postali sudije internacionalci i od 2009. jedini su u timu od samog početka. Milorad ima potpuno poverenje u svoje saradnike, ali im i pruža bezrezervnu podršku u teškim trenucima.

„Mi pomoćnici smo u ovo vreme postali geometri, svaka naša odluka meri se u milimetrima. Nekada možete da zaustavite snimak i gledate pet-šest do deset puta istu situaciju i ne možete da znate da li je odluka ispravna ili nije, a kamoli da odlučite u datom trenutku. Mi donosimo dobre odluke na osnovu znanja, ali nekada i na osnovu sreće, jer u svakom poslu, pa i u suđenju, morate da imate dozu sreće. Bez toga nema velikog uspeha. Prilikom teških situacija imamo nesebičnu pomoć Milorada Mažića sa kojim razgovaramo tokom utakmica, kada nismo sigurni u naše odluke. Stalno smo u kontaktu, imamo osobenu liniju i mnogo puta se desilo da on reši dileme koje mi imamo“.

„Nagrada za uloženi trud“

Photo by Getty Images
Photo by Getty Images

Nagrada je došla samo mesec dana kasnije kada su fudbaleri Real Madrida i Sevilje, na stadionu u Tronhajmu, izašli na meč Superkupa Evrope predvođeni ljudima iz Srbije. Već u 2017. mogli bismo da se radujemo novom finalu…

„Superkup je neverovatan uspeh, naše prvo finale. Sama finalna utakmica obavezuje na nešto više, ali meč kao meč je svaki isti. Nadamo se da neće biti poslednje u našim ‘vitrinama“.

To nije prvi veliki izazov sa kojim su morali da se susretnu – ekipa u kojoj su još Dalibor Đurđević, Nemanja Petrović, Danilo Grujić i Nenad Đokić već nekoliko sezona učestvuje u takmičenjima UEFA i FIFA, a pre dve godine je osetila kako izgleda biti deo najvećeg planetarnog fudbalskog događaja.

„Bila nam je ukazana izuzetna čast jer smo se našli u krugu od samo devet evropskih ekipa koje su sudile na Svetskom prvenstvu Brazilu. To je neverovatan uspeh za fudbalsku Srbiju, ali i nas kao ljude koji se bave ovim poslom. Posle 25 godina naša zemlja je imala sudijske predstavnike na Mundijalu. Osećaj je bio neverovatan, naročito kada je počela prva utakmica – setite se šta ste sve prošli, da ste Svetsko prvenstvo gledali samo na televiziji, maštali da budete deo takvog spektakla, uživali u majstorijama igrača… Onda vam se to desi i jasno je da morate da budete presrećni, ali je u isto vreme stavljeno veliko breme na naša leđa. Morali smo da opravdamo poziv i potvrdimo zašto smo odabrani. Satisfakcija je stigla zbog velikog truda koji smo uložili – bilo je tu mnogo neprospavanih noći, teških situacija, analiza istih i mislim da smo dobro odradili posao“.

„Kada se odlučuje, sami smo na svetu, a oko vara…“

Photo by Dan Mullan/Getty Images
Photo by Dan Mullan/Getty Images

Ipak, do velike scene put je poprilično dug. 42-godišnjak iz Beograda imao je neobičan početak karijere koji je doneo odgovor na glavno pitanje – kako se postaje ‘mahač’? Za jednu utakmicu Srpske lige na Voždovcu delegiran je kao glavni sudija, a nju je obeležila situacija za koju se, kako sam kaže, i danas ne zna da li je bio gol ili ne. To je bio prelomni trenutak u Ristićevoj karijeri, odlučio je da se preseli na bok i počne da obavlja veoma specifičan posao.

„U trenutku kada treba da donesemo odluku, pomoćnim sudijama ne može niko da pomogne. Jedan korak, centimetar ili slično – jedina odgovornost je na sudiji pomoćniku. Teško je detektovati na terenu sve što je potrebno, ako je akcija brza, pitanje je da li možete da budete u liniji. Linijski sudija jedini je čovek na utakmici koji nema svoje kretanje. Njegovo kretanje uslovljeno je pretposlednjim igračem odbrane. Skoro je nemoguće uvek biti u liniji kada je tempo igre visok. Veoma je važno i kojim okom gledate – razlika je od 30 do 50 centimetara u zavisnosti na to kojim okom gledate. Živo oko hoće da prevari i zato je bitna tehnika ‘sačekaj, vidi i odluči’. Imate sekundu-dve da razmislite i na osnovu osećaja odlučite da li je ofsajd ili ne“.

Zbog toga je priprema od presudne važnosti.

Ne postoji loše odsuđena, postoji samo loše urađena analiza. Ako loše uradite analizu ili je ne uradite uopšte, onda ste sigurno nepripremljeni za utakmicu. Tokom nedelje, od trenutka kada saznamo šta sudimo, nebitno da li je evropski meč ili kod nas u Srbiji, svaki član ekipe priprema analizu. Za pomoćnike je veoma bitno da znamo kako igra odbrana i kako igra napad, da li u odbrani ima igrača koji ostaje pozadi ili su svi u liniji, da li su im defanzivci brzi ili sporiji… Što se napada tiče, važna je njihova dinamika, znanje o tome koliko su često u ofsajd položaju i kako se kreću u trenutku dodavanja lopte. Zanimljivo je da nam upravo to pređašnje znanje pomaže u situacijama u kojima nismo sigurni. Ako su tokom analiza od deset akcija puta devet puta bili u dozvoljenom položaju, obično se tada daje prednost napadačima jer znaš da nemaju običaj da ulaze u ofsajd poziciju. Kod prekida je izuzetno važan ofsajd jer moramo da znamo koji se fudbaleri aktiviraju i utiču na protivnike, donoseći tako prednost svojoj ekipi. Takođe, obraćamo pažnju na one koji koriste laktove na delovima terena koje mi pokrivamo i sa kojih moramo da pomognemo glavnom sudiji“.

„Čak i kada pogrešim…“

Photo by Dean Mouhtaropoulos/Getty Images
Photo by Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Poseban deo pripreme čine takozvani situacioni treninzi – UEFA i FIFA objavile su zbirku od 25 situacija koje se smenjuju i stavljaju pred linijske sudije. Zadaci, koje čine snimci igrača na terenu, pomažu pomoćnicima da „vežbaju oko“ i time poboljšavaju osećaj za donošenje odluka. Ristić ističe da je preporučljivo da se svaki zadatak odradi barem jednom dnevno, kako bi se smanjio rizik od grešaka.

„Greška je sastavni deo svakog posla i ko ne može da je podnese, ima veliki problem. Ona uvek može da se dogodi, iako se mi trudimo da grešimo što manje. Najbolji sudija je onaj koji najmanje greši, ali ne postoji bezgrešni sudija. Lično, kada pogrešim, trudim se da svojim govorom tela pokažem da mislim da sam doneo ispravnu odluku i da niko na stadionu ne posumnja da sam pogrešio. Tu na red dolazi psihiloška priprema koju mora da radi svaki sudija. Ako ste psihološki jaki i stabilni, imate dobar nastup, onda može da se desi da govorom tela date sigurnost celoj ekipi, uprkos grešci. Jednostavno, imate samopouzdanja i pokazali ste svima da mislite da ste doneli ispravnu odluku“.

„Da biste bili dobar ‘mahač’…“

Starsportphoto

A da biste bili dobar linijski sudija bitno je da posedujete još nešto…

„Sudija mora da voli da se bavi tim poslom. Spomenuo sam psihičku pripremu, situacione treninge i fizičku spremu koja je osnov svega. Ali ako ste dobro fizički pripremljeni, ne znači da ste dobri u bočnom kretanju koje mora da se dovede do savršenstva. Potrebno je da imate veoma jake postranične mišiće, što vam omogućava da držite liniju sa pretposlednjim igračem odbrane. Da bi ste bili dobar ‘mahač’, morate da gledate mnogo utakmica iz svih mogućih takmičenja jer se dešavaju svakojaki zanimljivi momenti. Kroz analizu duela koje ne radite takođe vežbate svoje znanje. Mnogo puta mi se desilo da gledam fudbal u dnevnoj sobi, ‘dosudim’ ofsajd uprkos tome što pomoćnik nije to uradio. Onda čekam ponovljeni snimak da proverim ko je od nas dvojice bio u pravu. Za kraj, nikada ne smete da budete opušteni jer greška vreba iza svakog ćoška“.

Milovan je diplomirani trener u sportu i poseduje licencu za kondicionog trenera koju je zaradio kod Dejana Ilića iz FSS. Već godinu i po dana obučava sudije Fudbalskog saveza Beograda u želji da im prenese svoje bogato iskustvo.

„Tri do četiri puta nedeljno radimo sve ono što se zahteva i od nas. Analiziramo utakmice iz njihovih rangova jer dolaze sudije od najnižih kategorija do Superlige. Gledamo svaku za koju možemo da dobijemo snimke, pa komentarišemo ili se čujemo na ‘Vajberu’ kada neko nije prisutan. Bavimo se i međunarodnim susretima, ne da bismo gledali da li su inostrane sudije dobro odradile svoj posao, već kako bismo mi unapredili naše suđenje, komunikaciju na terenu i sve ostalo“, zaključio je Milovan Ristić za B92.net i poželeo svim čitaocima srećnu Novu godinu i Božić.

„Mi smo kao tim već duže vreme na okupu, posebno se to odnosi na kolege Ristića i Đurđevića, pa smo u poslednje dve godine proveli više vremena zajedno nego sa svojim porodicama. Tako da mnoge stvari zaista sada funkcionišu blizu perfekcije. Nekada je dovoljno da se pogledamo i da znamo šta je sledeći korak koji je potrebno uraditi. Mislim da je veoma bitno da između nas postoji balans koji je vrlo bitan i u samom životu, i u poslu. Naravno, mi se uvek trudimo da našu pripremu i taktiku za svaki meč posebno pripremimo i na tome naporno radimo svih ovih godina. Naš princip nije da se zadovoljavamo postignutim, smatramo da je normalno da ne grešimo ili grešimo minimalno. Takođe, pravilno kanališemo zadovoljstvo zbog dobro odrađenog zadatka. Balans između te dve stvari je jedan od bitnih faktora za uspešno suđenje“, opisao je Mažić saradnju sa kolegama.

Lisabon, Barselona, Istanbul, Surčin…

Nedavno je, u okviru popularizacije amaterskog fudbala u Beogradu, Mažićeva ekipa delegirana da sudi utakmicu Zonske lige Beograda između surčinskog Jedinstva i Borca iz Ostružnice. Interesantno je da su samo osam dana ranije bili na ‘Kamp Nouu’ i sudili derbi 3. kola Lige šampiona između Barselone i Mančester sitija (4:0).

„Ljudi su nam priredili izvanredan doček, osećali smo se kao kod svoje kuće. Od trenutka kada smo stigli u Surčin ljudi su bili oko nas, trudili se da nam udovolje. Deca su htela da se fotografišu i na svakom koraku se osećala prijateljska, kućna atmosfera. Predivan doživljaj, nešto za nezaborav“, oduševljen je bio Ristić.

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)

Izvor i foto

Ostavi komentar

Translate »