Finale je moguće – Imao je trener Džikić vremena – osam dana, da odmori i spremi ekipu za majstoricu, a to je možda bilo i najpotrebnije crno-belima

Doš’o je i taj dan! Dan odluke u kojem ćemo dobiti prvog finalistu plej-ofa Jadranske lige. Meč odluke za finale igra se u Zagrebu, gde će košarkaši Partizana protiv Cedevite pokušati da dođu do pobede u gostima i plasmana u prvo finale regionalnog takmičenja od 2013. godine i trijumfa na Fajnal foru u Laktašima. Kao i na početku polufinalne serije, crno-beli su ulogu favorita prepustili hrvatskom šampionu, što naravno ne znači da u put Zagreba krenuli sa istaknutom belom zastavom. Naprotiv.

Brojke i tradicija kada su u pitanju dueli ova dva tima su na strani Cedevite, ali je na njihovim leđima i pritisak koji donosi uloga favorita i kao i činjenica da se hrvatski klub za ovdašnje uslove poprilično baškari sa novcem i budžetom kojim čak može da parira i pojedinim evroligaškim sastavima. A Cedeviti je u prošlosti upravo to umelo da predstavlja ozbiljan problem.

I to je svakako jedna od šansi Partizana za finale. A da bi crno-beli uopšte došli u priliku da je iskoriste moraće u ovu utakmicu da uđu znatno čvršće nego na prethodne dve koje su odigrali protiv Cedevite u Zagrebu ove sezone. Uostalom, dva poraza, i to relativno rutinska, svedoče da je Partizan u tim mečevima delovao mlako. Potpuno drugačije je to izgledalo u Pioniru pre osam dana u drugoj utakmici polufinalne serije, gde je ekipaAleksandra Džikića uspela od prvog minuta agresivnom igrom da stavi igrače Cedevite u podređeni položaj. I to je uspevala tokom većeg dela meča, a onda kada je tim posrnuo, izdigao se sjajni Vil Hečer.

Samo, još jedan od preduslova za uspeh crno-belih na mestu gde su u Jadranskoj ligi prethodno slavili samo jednom od 2009. godine, je da Hečer odigra još jednu takvu partiju, da krilni centar Stefan Birčević ponovo bude bar blizu dabl-dabl učinka, ali i da se priključe još neki. To bi mogao da bude kapiten Novica Veličković, jedan od retkih iz sadašnje ekipe koji zna kako se igraju i dobijaju utakmice kao što je ova u Zagrebu. Imao je trener Džikić vremena – osam dana, da odmori i spremi ekipu za majstoricu, a to je možda bilo i najpotrebnije crno-belima koji su tek protiv Cedevite zaigrali u najjačem sastavu mada ni tad svi povređeni nisu bili potpuno oporavljeni.

Međutim, čak i da nije tako, ovo su utakmice koje se, kako to sportisti vole slikovito da kažu, „igraju i sa jednom nogom“. Važno je da sportskim rečnikom „proključa krv“ u svakom od igrača, a da glava i ruke, koliko god je to moguće, ostanu mirne. To je Džikićuspeo veoma dobro da uradi u pripremi prethodne utakmice, a koliko je Partizan bio borben svedoči i podatak da je na kraju i nadmašio Cedevitu po broju skokova iako je to često bio problem crno-belih ove sezone u okršajima sa rivalom iz Zagreba.

Videćemo kakva će atmosfera biti u Domu sportova, obično je tamo „pozorišna“ publika, a trener Cedevite Veljko Mršić, pomalo neočekivano, u ovoj polufinalnoj seriji bavio se i nekim stvarima koji nemaju mnogo veze sa terenom – poput „špijuniranja“ protivničkih treninga pred prvi meč, a sada je uoči majstorice valjda avansno pričao o sudijskom kriterijumu. Imao je primedbe na onaj kriterijum iz druge utakmice zbog Partizanove agresivnosti i sada je istakao kako se nada korektnom deljenju pravde.

Tome se nada i Partizan, jer ako tako bude, uz borbenost na maksimalnom nivou, Džikićevu dobru pripremu utakmice i bar tri raspoložena pojedinca sa poenima u rukama, crno-beli imaju šansu da odigraju egal utakmicu u kojoj je sve moguće. Pa i pobeda.

A na sreću navijača Partizana, prethodnih godina, pa i kroz istoriju crno-beli su se često nalazili u sličnim situacijama, pa su uspevali da obore i mnogo krupnije zverke od Cedevite.

(FOTO: Star Sport)

Izvor Mozzartsport