Godina za nama donela nam je mnogo loših vesti u čitavom sportu, a posebno u fudbalu. Neće 2020. ostati upamćena samo po pandemiji koronavirusa, odlaganju takmičenja i praznim tribinama, već i po odlasku velikana – Paola Rosija i Dijega Armanda Maradone. Gotovo da ne postoji niti jedan ljubitelj fudbala, osim možda navijača Liverpula i minhenskog Bajerna, koji će prethodnih 365 dana pamtiti po dobrom. Liverpul je razbio kletvu i došao do prve titule u Premijer ligi, dok je bavarski gigant dominantno pokorio Evropu, šesti put u svojoj istoriji. Zajedničko ovim klubovima jeste i što su pobeđivali još jednog velikana, Barselonu, zadajući Kataloncima užasno teške udarce. Svi oni su rezultirali nečemu što je do pre nekoliko godina bilo potpuno nezamislivo – potencijalnim odlaskom Lionela Mesija.
Mesi treba da ode iz Barselone, to više nije dovoljno ambiciozan klub.
Najbolji fudbaler u istoriji kluba, osvajač rekordnih šest Zlatnih lopti, čovek koji je svojim dolaskom potpuno promenio percepciju „Blaugrane“ kao sportskog faktora na globalnom nivou, došao je do ivice strpljenja i samo se čeka kada će preskočiti crvenu liniju.
Argentinac je ceo život posvetio jednom timu, čije boje brani od punih 20 godina, ali je ova nadasve čudna i surova 2020. bila prekretnica i u tom, činilo se, neraskidivom odnosu. Prvi januar označava i datum kada će Mesi, zajedno sa svojim predstavnicima, moći da pregovara sa zainteresovanim klubovima.
Izjavio je da neće to raditi i da će na kraju sezone, kada bude slobodan igrač, odlučiti o nastavku karijere, ali je nekada nezamisliv scenario sad postao realnost.
Kada su datumi u pitanju, jedan od najbolnijih u karijeri svakako će mu ostati 7. maj 2019. i gostovanje Liverpulu na „Enfildu“, nakon ubedljivih 3:0 u prvoj utakmici. Četiri pogotka u mreži Mark-Andrea Ter Stegena i preokret „crvenih“ za finale Lige šampiona bili su aperkat koji je 33-godišnjaka iz Rosarija ostavio u nokdaunu.
Poput Rokija Balboe, kojem život proleti pred očima dok pokušava da se podigne sa patosa ringa tokom tih dugih deset sekundi sudijskog odbrojavanja, Mesiju kao da je tada postalo jasno da Barselona više nije klub za njega.
Na početku nove sezone nagovestio je predsedniku Đosepu Mariji Bartomeuu da mu fali motiva i da razmišlja da ode, pa sve ono što se dešavalo u sledećih nekoliko meseci samo su utvrđivali bedem potpore već donetoj odluci.
Barselona je prvi put od 2008. završila sezonu bez trofeja, uz sramotan poraz od Bajerna u četvrtfinalu najkvalitetnijeg evropskog takmičenja, rezultatom 8:2. Kao grogirani bokser, legenda sa „Kamp Noua“ izudarana je kao nikada ranije i šavovi su počeli da pucaju.
Pravi zemljotres dogodio krajem avgusta kada je Mesi poslao burofaks i zatražio raskid ugovora nakon pune dve decenije. Jasno stavio do znanja čelnicima da je bilo dosta, da ne želi više da trpi servirane laži i nepostojanje pravog projekta.
„Klub ga je konstantno lagao i, povrh svega, stvari nisu otišle u pravcu u kojem su svi hteli. Nalazi se u periodu karijere kada i dalje želi da bude uspešan i osvaja titule. Ne može da prihvata da drugi klubovi osvajaju Ligu šampiona, a da Barsa, sa Lionelom, najboljim fudbalerom u istoriji ove igre, nema dovoljno kompetetivan tim da bi se takmičila za trofej“, izjavio je nekadašnji predsednik Đoan Laporta, koji je kandidat da ponovo zasedne na čelo petostrukog šampiona Evrope.
Argentinac je u avgustu zatražio raskid ugovora.
Računajući na dogovor sa klubom, tražio je da ode kao slobodan igrač, ali Bartomeu nije želeo takav scenario i prolongiranje sezone zbog pandemije koronavirusa iskoristio da prisilno zadrži najboljeg fudbalera u timu.
Leova otkupna klauzula iznosi 700 miliona evra, što je cena koju svaki klub mora da izdvoji ukoliko želi da pokrene transfer. Produžena sezona nije značila i pomeranje termina dozvoljenog za pregovore sa drugima, pa je na kraju nacionalna liga potvrdila da je ugovor dveju strana i dalje aktivan.
Mesi je mogao da, posle propuštanja zvanične promocije, nastavi da sa bojkotom i eventualno izdejstvuje transfer bez obeštećenja, ali bi eventualnom sudskom odlukom, u slučaju očekivane Barselonine žalbe, klub u koji ode morao da prati spomenuti iznos, što nikome nije bilo u interesu.
„Predsednik mi je rekao da mogu da odem samo ako platim 700 miliona evra otkupne klauzule. To nije moguće i jedini način je bio da idemo na sud. Nikada se ne bih sudio sa Barsom jer je to klub koji volim, koji mi je dao sve, to je klub mog života“, rekao je kada je bilo jasno da ostaje, dodavši da bolna saga neće uticati na njegov pristup treninzima i utakmicama.
I upravo je već spomenuta reč „projekat“ ono što je rođenim šampionima najvažnije kada biraju sredinu.
Mesi je najbolji fudbaler svih vremena.
Kada ste Barselona, nesumnjivo jedan od pet najvećih klubova, afiniteti, namere i ponašanje moraju biti u skladu sa imenom i renomeom koji nosite. Fudbalsko tržište se toliko promenilo da se sada potezi moraju formirati na osnovu trenutnog stanja, dok svi dugoročni projekti rezultate donose tek kasnije.
Ako želite da budete najbolji, ako želite da se takmičite sa najboljima, onda vaše ambicije moraju biti na istom nivou. Igrači koje tražite moraju biti na istom nivou. Fudbal više nije igra u kojoj pobeđuje omladinska škola, već ono najbolje što imate u prvom timu.
Ukoliko vam je potreban levi bek, onda morate tražiti Davida Alabu, Endrua Robertsona ili Antonija Dejvisa. Odbrana Katalonaca je već duži vremenski period upadljivo najslabiji deo tima, zbog čega je neophodno pronaći rešenja među „stubovima“ drugih konkurentskih klubova. Možda Virdžil van Dajk nije previše realna opcija, ali imena poput Dajoa Upamekana, Markinjoša ili Matajsa De Lihta svakako jesu.
U slučaju da želite, na primer, napadača koji će zameniti Luisa Suaresa, na umu vam moraju biti Hari Kejn, Robert Levandovski, Erling Braut Holand, Kilijan Mbape, Nejmar…
Elita. Takve fudbalere zahteva takmičenje na najvišem nivou i, naravno, pošto su retki od njih dostupni, „bekap“ opcije moraju da postoje. Uostalom, i Nejmar je nekada bio „nerealna opcija“ za druge, pa je već nekoliko sezona član Pari Sen Žermena. O Mesiju je izlišno govoriti.
To ne znači da treba zapostaviti omladinsku školu, koja je u prethodnim decenijama iznedrila neke od najtalentovanijih mađioničara sa loptom. La Masija bi mogla biti začin da se dodatno obogati asortiman, ali samo ako se i u tom sistemu rada načine očigledne promene – premalo je da Ansu Fati bude prvi igrač od Serđija Roberta koji ostavlja dubok trag u seniorskoj konkurenciji.
Ne znači, takođe, da treba i nemilice kupovati sve što se pojavi na fudbalskoj pijaci. Tome najbolje svedoče primeri Filipea Kutinja, Antoana Grizmana, Samjuela Umtitija, pa i Miralema Pjanića, koji u najmanju ruku nisu opravdali očekivanja.
Može se slobodno reći da je Mesiju matični klub „ukrao“ poslednje, najbolje godine karijere, u kojima je mogao da se naosvaja trofeja i na međunarodnom nivou, okruživši ga saigračima u najmanju ruku i, uz dužno poštovanje, sumnjivog kvaliteta i karakternih osobina.
Izuzimajući Luisa Enrikea, svi treneri od Gvardioline ere su bili su po istom kalupu – plašljivi, taktički limitirani i bezlični, često predstavljajući marionete uprave. Ernesto Valverde je bio dominantan u domaćim okvirima, ali su porazi u Ligi šampiona mentalno dotukli ekipu, koju je potom „sahranio“ Ronald Kuman.
Holanđanin je doveden da kao legenda kluba vrati postulate koji su isti dugo krasili, ali je umesto toga, Katalonce vodio do najlošijeg početka sezone u poslednjih 30 godina.
Ali kako to naš narod to najbolje ume da kaže, riba smrdi od glave i nagli potop nije tako iznenađujući kao što se čini. Prethodna uprava, koja je zbog lavine nezadovoljnih navijača, koji su čak pretili i da će fizički upastiu prostorije kluba morala da se povuče, pogrešnim i ishitrenim potezima dovela je čitavu organizaciju na ivicu bankrota.
Menadžment sa Bartomeuom na čelu, lošom finansijskom i transfer politikom zadužio je klub više od pola milijarde, uz ugovor koji čeka da bude aktiviran, a po kojem će Barselonin dug narasti za još 800 miliona evra. Dovođeni su pogrešni igrači, često preplaćivani, a zbog činjenice da igraju u timu koji najveći novac izdvaja na plate, zadržavaju se mnogo duže nego u drugim klubovima, uprkos maloj minutaži.
Bartomeu je posle „slučaja Mesi“ otišao i izbori su zakazani za kraj januara, kada će biti poznato u kojem će pravcu funkcionisati Barselona. Do tada, odgovornosti kao da nema za loše rezultate na, ali i van zelenog pravougaonika.
Niko od kandidata, pa ni Laporta, sa kojim su ostvareni najveći uspesi od osnivanja, nije kontaktirao kapitena i predočio mu svoj projekat. Spominje povratak Ćavija Ernandesa, možda i Karlesa Pujola, ali je sve to na „dugom štapu“.
Možda i glavni razlog zbog kojeg bi Argentinac trebalo da ode jeste taj što, čak i da se dese ogromne promene na januarskim izborima, u fotelje sedne najbolja moguća grupa ljudi, oporavak kluba trajao bi godinama.
Mesi je i dalje zaljubljen u fudbal, zato mora da ode.
Mesi nema to vreme, iako potpisnik ovih nekoliko redova veruje da ga čeka još najmanje četiri sezone na vrhunskom nivou, i potreban mu „projekat“ koji će odmah nositi epitet šampionskog. Igrači sa kojima će moći da svaka dva-tri dana izlazi na teren i bude siguran da će pobeđivati.
Jasno je i da će nova uprava biti daleko od savršene, sve je to realno isti soj ljudi, pa bi čitava rekonstrukcija Barse mogla da potraje, baš kao što je to bio slučaj sa spomenutim Liverpulom ili Mančester junajtedom. „Crveni đavoli“ od odlaska sera Aleksa Fergusona ne liče na onaj klub iz prve decenije 21. veka, a i ptice na grani znaju koliko je „redsima“ bilo potrebno da razbiju kletvu Premijer lige.
„Istina je da sam sada dobro, ali tokom leta sam bio veoma loše. Sve što se dogodilo pre leta, način na koji je završena sezona, potom i taj burofaks i sve ostalo… To se pomalo prelilo i na početak sezone.Trenutno se osećam dobro i radujem se borbi u svakom takmičenju u kojem učestvujemo“, reči su Mesija u nedavnom intervjuu za televiziju La Seksta.
One su dale razloga za optimizam navijačima, svakako ne žele da njihov heroj ode i ponese dres neke druge ekipe.
Međutim, to neće promeniti činjenicu da Barseloni fali ambicije da ne pristaje ni na šta osim na najviše ciljeve, hrabrosti da zaboravi ono što se dešavalo u prošlosti i odlučno zakorači u novu eru, ali i kvaliteta da nadigra svakoga ko joj izađe na megdan – nešto što je neophodno da biste bili istinski šampion.