Sa odrazom od 110 santimetara, najbolji odbojkaš Srbije u prethodnoj godini, ima dohvat na smeču od 3,61 metara

Odbojkaši Srbije, osvajanjem Svetske lige u Krakovu, zalečili su rane, stvorene neodlaskom na Olimpijske igre u Rio de Žaneiro. Slabosti iskazane na januarskom kvalifikacionom turniru u Berlinu, skupo su koštale Orlove, ali je nekako sve naplaćeno u najkomercijalnijem odbojkaškom takmičenju

Ono što su puleni Nikole Grbića prikazali tokom interkontinentalne faze takmičenja i na samom završnom turniru, impresioniralo je svetsku odbojkašku javnost, koja se i na taj način uverila u surovost sistema olimpijskih kvalifikacija.

Jedan od junaka istorijskog trijumfa srpskih odbojkaša bio je Marko Ivović. Dete Spartaka iz LJiga, nebeski skakač, kažu – odbojkaški Sotomajor. Na početku razgovora pitamo ga, kako je to biti najbolji odbojkaš Srbije?

– Svi želimo da budemo najbolji u onome što radimo, u sportu i životu. Koliko god bio skroman, sve to prija. Ali, bez sjajnih momaka i posle svega što smo uradili, ne bi došla ni ova nagrada. Da je bilo koji drugi momak dobio, bilo bi zasluženo, jer smatram da imamo izuzetne igrače. Za mene je ovo velika čast i obaveza da nastavimo tamo gde smo stali u Krakovu, jer smo svesni koliko vredimo – kaže Ivović.

Da odmah na početku razrešimo dileme oko vašeg odraza? Koliki je on, zapravo?

– Pa, po nekim merenjima, oko 110 santimetara! Sa svojih 193 cm visine, imam dohvat na smeču od 3,61 metara.

I odraz je nasledan?

– I otac i stric imali su sjajan odraz i uvek su se prepirali ko može više da skoči, ko može da dohvati neku višu tačku na zidu. Kao klinac sam išao na njihove treninge i sećam se tih stvari. Kažu da sam imao 3-4 godine, kada sam počeo da dolazim u dvoranu i da se družim sa loptom. U četvrtom – petom razredu sam hteo da idem na fudbal, ali su roditelji bili protiv. Bio sam solidan fudbaler, ali me je sudbina vezala za odbojku.

Stigla je bezobrazna ponuda ruskog Belgoroda?

– Prosto nisam mogao da verujem da se meni to dešava. Kad je ponuda stigla, dugo sam vagao i ipak odlučio da odem. Šansa da igram zajedno sa Tetjuhinom, Muzerskim, Htejom, Kosarevim, bila je prilika da dodatno napredujem. Teško je igrati u Rusiji, duga su putovanja, naporno je, teške su utakmice, nikoga ne možete dobiti bez borbe. Bili smo treći u Ligi, izgubili u finalu Kupa. Igrao sam tokom cele sezone i to će mi doneti sjajnu reprezentativnu godinu.

A sve nakon što ste ostali bez šansi da se plasirate na Olimpijske igre?

– U tome i jeste veličina ove generacije. Nismo se obeshrabrili, naprotiv. Svesni smo koliko vredimo i trijumf u Krakovu, sa onim prethodnim finalom u Riju, samo je dokaz da ovaj tim ima ogroman potencijal. Izvršili smo kompletnu smenu generacija. Od Krakova smo krenuli od nule i verujem da ćemo na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, još jednom biti pravi.

A Poljaci su nas opet izabrali za prvog rivala na fudbalskom stadionu u Varšavi. Kažu, žele reprizu 2014?

– Baš mi je drago što tako misle. I neka ostane na tome. Videćemo se u septembru. Samo, Bože zdravlja! – poručuje najbolji odbojkaš Srbije u 2016. godine Marko Ivović.

Nijedan meč u mlađim selekcijama

Marko Ivović nije odigrao nijednu zvaničnu utakmicu za kadetsku i juniorsku reprezentaciju Srbije.

– U kadetskim danima igrao sam dizača i nije bilo realno da budem pozvan na tu poziciju. Kao junior, kod Milana Žarkovića, bio sam dva puta na pripremama, ali sam oba puta otpao. Ne zameram ja nikome ništa, svaki trener ima svoju viziju. U toj generaciji je bilo dosta dobrih igrača kao što su Mijailović, Stevanović, Vasić, Pajić…

Marko Ivović

Rođen: 22. decembra 1990. u LJigu

Visina/pozicija: 193 cm/primač servisa

U reprezentaciji od: 2013. godine.

Mečeva za reprezentaciju: 69

Najveći uspesi: EP 2013 – bronza, SL 2015 – srebro, SL 2016 – zlato.

Klubovi: Spartak LJig, Vojvodina, Malije Mili Pjango (Turska), Pari Volej (Francuska), Rešovija (Poljska), Belogorje (Rusija), Rešovija (Poljska).

Klupski trofeji: dva Kupa Srbije sa Vojvodinom, osvojen CEV kup sa Parizom, prvak Poljske sa Rešovijom.

Izvor i foto

Translate »