Marina Maljković više nije selektor reprezentacije Srbije, ali je rezultatima u poslednje dve godine sebi zauvek obezbedila mesto u istoriji najtrofejnijeg sporta u Srbiji
Zlato na Evropskom prvenstvu 2015. u Budimpešti je bilo prvo najsjajnije odličje koje su naše dame osvojile na velikim takmičenjima ikad. Ali, ako je neko mislio da i takav rezultat nemoguće nadmašiti, prevario se. Jeste, sa Olimpijskih igara u Riju srpske gracije su se vratile sa bronzom oko vrata, ali su sve do jedne rekle da ona jače sija od zlata iz Budimpešte. Da više vredi.
Istog mišljenja je i Marina Maljković, sada već bivša prva dama srpske košarke. Objasnila je i zašto.
– Znate, samo činjenica da si olimpijac je posebna stvar. Velika stvar. Čak i osobe koje nemaju pojima o sportu, shvataju šta to znači. A još ako osvojite medalju na Olimpijskim igrama, e to je onda nešto posebno veliko – pričala nam je iz Istanbula Maljkovićeva.
Iako je od Rija prošlo skoro pet meseci, osećaj se nije promenio.
– Isti je žar. U svakom kontatku sa ljudima iz košarke, pa i onima koji nisu u sportu, i dalje se oseti kako smo mi napravili nešto veliko. Tako je gde god da se pojaviš. I sada sa klubom gde god da igramo utakmice, da li je to u Rigi, Sibiru ili Turskoj, ali i gde ideš privatno, imaš ta osećaj na svakom koraku.
Ukratko…
– Jedna prelepa priča. Osećaj koji teško rečima može da se opiše. Vrhunac svega.
Ali, kako nam je Maljkovićeva priznala, za nju je sve postalo lepo tek na kraju. Pre toga je bio – pakao. Objasnila je na šta tačno misli.
– Za mene je bilo dosta teško, sve… Od odlaska tamo, samog puta iz Beograda, pa do trenutka kada smo osvojili medalju. Ne mogu da kažem da je to bilo nešto prelepo i da sada prepričavam neke anegdote. Igračice, pa i stručni štab su svakodnevno bili pred velikim iskušenjima, a ja sam morala to da kontrolišem.
Ponovila je još jednom.
– Osim druženja sa našim sportistima u Selu, nemam nijednu anegdotu, nemam nijednu sliku iz Rija. Prosto, za to nisam imala vremena. Meni je period Olimpijskih igara bio izuzetno težak i naporan.
Pokret je moja moralna obaveza
Osim medalje iz Rija, Maljkovićeva je posebno ponosna na svoj Pokret za žensku košarku koji je nedavno proslavio prvi rođendan, a koji je u mesecima posle Olimpijskih igara doživeo pravi procvat.
– Želim da se što više devojčica u Srbiji bavi košarkom. I, ako svojim znanjem, energijom i autoritetom mogu da učinim da se one besplatno bave košarkom, ja ću to i uraditi. To osećam kao svoju moralnu obavezu. Presrećna sam jer je to stvar koja je sada već ozbiljno uzele maha i ne da se neće zaustaviti, već samo ide uzlaznom putanjom. Posle ove dve medalje, sada je ovo misija u Srbiji.