Pobeda treba Zvezdi ali kako i koliko – Crvena zvezda nikada ne ide sa belom zastavom, više puta tokom ove sezone tim Dejana Radonjića dokazao je da može i da igra i da pobeđuje najbolje na strani, ali pred sudar sa Realom u Madridu nije bilo iluzija.
Bez povređenog Stefana Jovića i u kontekstu najvažnijeg i najnapornijeg dela sezone koji predstoji, crveno-beli su znali da su šanse za senzaciju minimalne.
Ipak, nismo navikli da vidimo Zvezdu meku u odbrani, a upravo takva bila je u prestonici Španije. Dozvoljavali su previše prostora rivalu i u prvih pet minuta držali su priključak, ali u brzom ritmu utakmice sa mnogo koševa bilo je jasno da je pitanje trenutka kada će se Real odlepiti.
Sudijski kriterijum bio je mlak i nije dozvoljavao Zvezdinu odbranu na granici faula, svirano je i nekoliko “gluposti“, pa je i to doprinelo tome da crveno-beli ustuknu i odustanu od prepoznatljivo čvrste igre.
To jeste činjenica, ali nije izgovor za brojne propuste u odbrani. Ljulj je posle pika radio šta je hteo, Kuzmić je bio dekoncentrisan u oba “mandata“ u prvom poluvremenu, između je i Bjelica loše branio pik, pa je Real često poentirao sa zicera.
Kada nije spuštao loptu centrima, Ljulj je lako probijao prvu liniju Zvezdine odbrane, višak se odmah stvarao, a kada se u Realovu mašinu uđe, povratka nema.
Izvor: Turkish Airlines EuroLeague
Mnogo su Madriđani imali otvorenih pozicija, a kada se sve naveden stvari spoje u jednu, dobijamo neverovatne procente šuta Reala na poluvremenu – 15 od 17 za dva, 8 od 13 za tri i 9 od 10 sa linije penala. Ukupno 63 primljena poena, najgore odbrambeno Zvezdino poluvreme ove sezone.
Dobra vest za crveno-bele jeste povratak Nemanje Dangubića, koji je počeo sa dva silovita zakucavanja, potom je ubacio i dva penala, a onda jedan lep ulaz nije nagrađen pogotkom, lopta je nekako izašla iz koša.
Dangubić je delovao potpuno spreman fizički i pred njim je dovoljno vremena da uđe u pristojnu formu pred odlučujući period sezone.
Prošle sedmice i u četvrtak ostali rezultati nikako nisu išli na ruku crveno-belima, ali u petak se situacija promenila.
Izvor: Turkish Airlines EuroLeague
Prvo je Andrea Trinkijeri sa svojim Bambergom razbio Efes u Istanbulu. Timu Velimira Perasovića stvarno je teško ući u trag – taman kada deluje da su se sklopili u celinu, oni odigraju utakmicu u kojoj deluju kao raspuštena banda.
Takav je slučaj bio u duelu sa nemačkim timom, a najupadljiviji je bio nedostatak kretanja bez lopte i ležernost u odbrani, pogotovo u prve tri četvrtine.
Uz to je i Bamberg imao svoj dan, Maodo Lo je dao 15 poena, statistički je imao samo 2 asistencije, ali je izbacivanjem direktnih čuvara često stvarao višak i pokretao akcije Bamberga koje bi završavale pogotkom. Miler je pogađao kada je trebalo, Radošević je koristio nepostojeću odbranu reketa Efesa, a u finišu se košgeterski priključio i Meli. Zato i ne čudi konačnih 87:68.
Taj meč bio je bonus za Zvezdu, ali u Atini su svi očekivali pobedu Olimpijakosa nad Darušafakom. Činilo se da će Pirejci lako i ubedljivo slaviti, na kraju su se igrali nervima navijača, koji su pre dve nedelje u meču sa Fenerom iskusili nešto nekarakteristično za svoj tim – ispuštena je dvocifrena prednost, i to u poslednjoj četvrtini.
Sada je ekipa Dejvida Blata prišla, ali je Olimpijakos uz malo sreće odbio nalet i zadržao Darušafaku na distanci na devetoj poziciji.
Izvor: Turkish Airlines EuroLeague
Od petog do desetog mesta tabela je zgusnuta i pokazuje da je novi evroligaški format bio pun pogodak – Baskonija, PAO i Zvezda imaju skor 14-11, osmi je Efes sa 13-12, sledi Darušafaka sa 12 pobeda, kao i Žalgiris sa 11. Teoretsku šansu za prolaz još traži i Barsa, koja ima deset pobeda.
Jasno je da nas čeka velika borba za osmo mesto, verovatno do pretposlednjeg ili poslednjeg kola, a u ovakvoj Evroligi zaista je teško reći ko ima najteži, a ko najlakši raspored (na kraju teksta pogledajte ko s kim igra do kraja).
Brojne “upisane“ pobede ostale su neupisane – ekipe su sličnog kvaliteta, a zavisiće mnogo od toga u kojem trenutku i u kojoj situaciji se igra sa kojim rivalom. Za sada srećom nismo videli mečeve kojima se pristupa s manjkom motiva, i oni koji više nemaju šanse za prolaz uglavnom “ginu“ za još neku pobedu, pa je jedina garancija da nas čekaju uzbudljive utakmice.
Izvor: Turkish Airlines EuroLeague
Iz ove perspektive deluje da će Zvezdi 16 pobeda biti dovoljno za prolaz, možda i 15.
Duele sa Galatasarajem i Bambergom, u kojima je postojao prećutni imperativ pobede, Zvezda je dobila manje-više rutinski, a sada je duel sa Uniksom onaj koji se vidi kao idealna prilika.
Sledeće nedelje Zvezda gostuje Armaniju, koji ne igra dobru odbranu, ali kod kuće ume da se raspuca. Ipak, crveno-beli nisu autsajder u tom meču.
Potom u Beograd dolazi Olimpijakos 22. marta, jedini tim koji Zvezda do sada nije pobedila prethodnih godina i pobeda bi dobrodošla – po svim karakteristikama, crveno-beli će teško igrati sa Pirejcima, ali i oni su imali svoje žute minute i vrlo je moguće da im meč takmičarski neće previše značiti i da će minutaža biti drukčije raspodeljena.
Barselona i dalje igra promenljivo uprkos utisku da su se malo sabrali, ali nezgodno je što se u Kataloniju putuje samo dva dana posle meča sa Olimpijakosom.
Za kraj ostaje spomenuta Darušafaka – dobro popunjen i čvrst tim koji je u uzlaznoj putanji, pa ne bi valjalo da taj susret bude “biti ili ne biti“.
Baskonija (14-11):
CSKA (domaćin)
Bamberg (gost)
PAO (d)
Galatasaraj (g)
Žalgiris (d)
PAO (14-11):
Real Madrid (d)
Emporio Armani (d)
Baskonija (g)
CSKA (d)
Makabi (g)
Crvena zvezda (14-11):
Emporio Armani (g)
Olimpijakos (d)
Barselona (g)
Uniks (d)
Darušafaka (g)
Anadolu Efes (13-12):
Makabi (d)
Žalgiris (g)
Fenerbahče (d)
Olimpijakos (d)
Real Madrid (g)
Darušafaka (12-13):
Barselona (d)
CSKA (g)
Galatasaraj (d)
Bamberg (g)
Crvena zvezda (d)
Žalgiris (11-14):
Uniks (g)
Efes (d)
Makabi (g)
Emporio Armani (d)
Baskonija (g)
Ako hoćete i samostalno da analizirate tabelu, pronađite je OVDE.
Izvor i foto: Sportklub