Petnaestog decembra navršiće se 16 godina od ubistva Harisa Brkića, 26-godišnjeg košarkaša Partizana, ljubimca „Grobara“.
Momak koji je još na početku karijere svojim specifičnim dvokorakom oduševljavao tribinu, ubijen je ispred hale Pionir posle večernjeg treninga s kog je izašao ranije.
U to vreme niko nije sumnjao u neki problem u njegovom životu, iako se neočekivano vratio u Beograd usred sezone koju je počeo u podgoričkoj Budućnosti, a nakon ubistva su se samo ređale teorije zbog kojih je navodno ubijen.
„Kada smo „vraćali film“ tih dana svako je pronalazio neko: „E, to je onda on rekao“. Ali u tom momentu ljudi ni pridaju pažnju takvim situacijama. Igrali smo dva dana pre toga u Novom Sadu gde je on bio ubedljivo najgori na terenu. Odigrao je lošu utakmicu, pravio nestvarne greške, ali svako ima pravo na loš dan. Nemaš u podsvesti da se nešto dešava ili da li se dešavalo„, kaže tadašnji Brkićev saigrač Nenad Čanak.
Javnost je ostala u šoku, prvi put na takav način je ubijen jedan sportista. Prvi i verovatno jedini u to sumorno vreme. Policija je ispitala na stotine ljudi, ali izjave nisu bile od pomoći. Raspitivali su se šta je radio, gde je išao, s kim se družio.
Spekulisalo se o raznim motivima, da je zatekao kradljivca kola, da je pozajmio novac „nekim ljudima“ iz Podgorice. Ipak, i pored svih motiva koji su proveravani, brojnih razgovora, 300.000 evra koje je ponudio tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović za informacije o ubici, do danas nije otkriveno ko stoji iza likvidacije.
„Ja sam svaku nadu izgubila, a sve je moguće. Ja se tako nadam, pa kad čujem na televiziji otkrili ovo, otkrili ono, ja se ponadam. Ali… Ja verujem da se zna nešto. Jer ne može da se ne zna„, kaže Harisova majka Radmila.
Pozadinu ubistva Harisa Brkića istraživao je i Mašan Lekić u emisiji „Na mestu zločina“, koju možete pogledati na ovom LINKU.
- Brkić je rođen 24. jula 1974. godine u Sarajevu, karijeru je počeo kao 17-godišnjak 1992. u Borcu ih Čačka, a u Partizan je stigao 1993. Četiri puta je bio šampion Jugoslavije sa crno-belima i Budućnosti, osvojio je i tri nacionalna Kupa, te bio bronzani na U22 Evropskom prvenstvu sa SRJ 1996. Nikad nije debitovao za seniorsku selekciju.