Ketrin Švicer je heroina! Pre 50 godina bila je PRVA žena koja je istrčala Bostonski maraton. Sada je to uradila ponovo. U osmoj deceniji života!
Daleke 1967. godine, kada joj je bilo samo 20 godina, istrčala je Bostonski maraton i postala prva žena kojoj je to uspelo. Uprkos pokušaju jednog od zvaničnika trke, koji je hteo da je omete na stazi, pa ga je njen momak odgurnuo, Ketrin je pre 50 godina završila najtežu atletsku discplinu.
Pet decenija kasnije učinila je to ponovo – u svojoj 70. godini!
Zanimljivo, maratonsku trku je sada istrčala u vremenu 4:44:31, što je samo 24 minuta sporije od vremena koje je istrčala pre 50 godina.
„Presrećna sam! Duž cele staze ljudi su me bodrili, držali su natpise: ‘Napred Ketrin’ i ‘Neustrašiva’, vrištali su… Bilo je zaista neverovatno“, ispričala je Ketrin nakon što je završila maratonsku trku.
Pre 50 godina, Bostonski maraton je bio isključivo „muška trka“. Ženama nije bilo zabranjivano da se prijavljuju, ali je uvreženo mišljenje bilo da one ne mogu da istrče 42 kilometra, da je to za njih previše naporno.
Zanimljivo, kada je Ketrin Švicer trčala te 1967. godine, organizatori trke nisu ni znali da žena trči maraton, dok je nisu videli na nekom 4. kilometru.
Jedan od predstavnika organizacije trke pokušao je da joj strgne broj sa leđa kako bi je diskvalifikovao, ali ga je tadašnji Ketrin momak odgurnuo i omogućio joj da nastavi trku.
Tako je Ketrin postala simbol ženske snage u sportu.
Još jedna zanimljivost – taj muškarac koji je pokušao da je omete, po imenu Džek Sempl, kasnije joj je postao prijatelj. Umro je 1988. godine. Ketrin je posle ovog maratona rekla da ga se prisetila baš na delu staze kad se dogodio incident.
„Pogledala sam ka nebu i poslala sam mu veliki poljubac. To je čovek koji je, bez obzira na to kako gledate, promenio moj život. Kada sada pogledate, promenio ga je na bolje. Tada, pre 50 godina, bilo je to neprijatno za mene, ali sada kada se osvrnem na taj događaj – to je bilo nešto najbolje što je moglo da mi se dogodi“, ispričala je ova hrabra žena, koja je najzaslužnija što je ženski maraton uveden na Olimpijske igre 1984. godine u Los Anđelesu.
O revoluciji koju je nesvesno napravila najbolje potvrđuje podatak da su 2015. godine oko 46 posto učesnika maratona bile žene, a juče na Bostonskom nastupilo je čak 13.705 pripadnica „lepšeg pola“. Tokom prethodnih pola veka učestvovala je u organizaciji više od 400 maratona u 29 zemalja širom sveta. Pobedila je na maratonu u Njujorku, dok je na Bostonskom maratonu zabeležila šesti najbolji rezultat svih vremena.
Pre 50 godina nosila je broj 261, koji je postao simbol borbe žena.
Pet decenija kasnije opet na Bostonskom maratonu isti taj broj bio je na njenoj majici. Posle trke, Bostonska atletska asocijacija povukla ga je iz upotrebe.
Ona se, kaže, pre 50 godina, borila protiv seksizma, a sada protiv predrasuda o godinama.
„Sada se o starijim ljudima priča kao nekada o ženama – ‘ne bi trebalo u tvojim godinama da se izlažeš tolikim naporima’, ‘slaba si’, ‘možeš sebi da naudiš, ne forsiraj se’… Ja mislim da ne postoji granica, niti limit u godinama„, kaže Ketrin Švicer, koja već godinama vodi kampanju pod nazivom „261 Neustrašivi“ koja podstiče žene da trče.
Pre ovog maratona, razmišljala je o mnogim detaljima. Uključujući opremu.
„Mogla sam da nosim helanke ili šorts. U pvim godinama, noge mi nisu tako lepe kao nekada, ali sam odlučila da ipak nosim šorts. Moje noge imaju 70 godina i zaslužuju da ih pokažem“.
Izvor i foto Mondo